Један проблем, три надлежности

САРАЈЕВО - Киша је на површину избацила све инфраструктурне проблеме сарајевских улица. Иако проблеми нису нови, чињеница да су стални је забрињавајућа.

Невријеме и већа количина падавина у главном граду Босне и Херцеговине за грађане обично представљају главобољу. Осим проблема које широм земље стварају све учесталије поплаве, јављају се и они локалне природе, узроковани људским и природним дjеловањем.

Нестанци електричне енергије, обуставе шинског и друмског саобраћаја, материјална штета само су неке од потешкоћа које грађанима са собом доноси киша. Међутим, за становнике многих сарајевских насеља највећу бригу представља плављење саобраћајница.

Свако ко је у тим тренуцима приморан кретати се градом, било као возач или пјешак, мора уложити поприличан труд како би на своје одредиште стигао сув или како би свој аутомобил сачувао од кварова.

Разлог томе је запушење појединих одвода, због чега на неким мјестима као што су подвожњак у сарајевском насељу Бућа Поток, улаз у РТВ Дом, али и многим другим саобраћајницама и тротоарима долази до задржавања велике количине воде. О разлозима као и рјешењима овог проблема за Klix.ba говорио је Селмир Ковач, директор Дирекције за путеве Кантона Сарајево.

„Подвожњак је опремљен с двије пумпе. Међутим, плављење тог подвожњака не долази због јаких киша, него зато што је у насељима изнад кружног тока, односно Бућа Потоку, заједно прикључена фекална и отпадна вода што није по закону. Општина је дужна направити одвојену фекалну канализацију како би се спријечило плављење, с обзиром на то да приликом мијешања фекалних и оборинских вода неминовно је да дође до плављења“, истиче Ковач.

Осим наведеног, проблем представљају и неадекватне водоводне и канализационе цијеви које су у надлежности Општине и КЈКП Водовод и Канализација Сарајево, а које, према Ковачевим ријечима, не могу примити довољну количину воде, што доприноси оштећењу и пуцању асфалта, те изливању шахтова.

„Радници Погона Канализација, односно Одјељења за чишћење канализационе мреже и објеката и хитне интервенције при КЈКП 'Водовод и канализација' д.о.о. Сарајево свакодневно на терену врше чишћење канализационе мреже у двије смјене, а викендом су организоване дежуре. Рад екипа током љетњег периода организован је у три смјене. Како протеклих, тако и ове године врши се чишћење канала специјалним возилима, прочепљење и испитивање уличних канала специјалним возилима, машинско чишћење и прочепљење сливника, чишћење прелива, ручно чишћење базена и сливника, те чишћење коритастих сливника“, рекли су из КЈКП „Водовод и канализација“ д.о.о. Сарајево.

Подвожњак већ годинама представља црну тачку за возаче јер се након сваке обилније падавине ствара дубока вода. Становници овог дијела града већ годинама апелују на градске власти да се трајно ријеши проблем одводње на овој дионици, али рјешења још увијек нема. Ово није једини случај, с обзиром на то да је плављењу подложан велики број сарајевских саобраћајница и улица.

Проблем су и подијељене надлежности у одржавању инфраструктуре, чију цијену поново плаћају грађани. За одржавање подвожњака у сарајевском насељу Бућа Поток надлежна је Дирекција за путеве Кантона Сарајево. Ова институција је одговорна за одржавање и сервисирање инфраструктуре на VI трансверзали, укључујући и пумпни систем који би требао спријечити плављење подвожњака.

„Ми одржавамо, реновирамо и асфалтирамо цесте. Не радимо замјену инсталација које су у власништву ВиК-а или локалне заједнице. Ми сваке године, сваки наш програм који усвојимо, пошаљемо свим јавним предузећима и нагласимо свим јавним предузећима да, уколико имају потребе за захватима, да их раде када ми раскопамо улицу. Међутим, када се раде нови пројекти, координација је добра, али када је у питању санација постојеће инфраструктуре, већином јавна предузећа немају средства да нас прате“, каже Ковач.

Одговорност није само на јавним предузећима, већ и на локалним заједницама и самим грађанима.

„Нажалост, враћамо се на локалну заједницу и чињеницу да она не ради свој посао. Велики број кућа и објеката у којима људи живе су нелегални. Одражава се на начин да велики број објеката нема урађену фекалну канализацију која је одвојена од отпадних вода. Људи олуке с кућа спајају у канализацију и када је јака киша, то мора поплавити и то је најосјетније на најнижим тачкама“, закључује Ковач.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.