Јавни сектор усисава радну снагу, привреда на апаратима

БАЊАЛУКА - Док се приватни сектор у Републици Српској суочава са стагнацијом, државни апарат не зауставља ширење. Најновији подаци о броју запослених, према облику својине, показују да је готово комплетан полугодишњи раст радне снаге у Српској генерисан управо у јавним институцијама и предузећима.

У Републици Српској је на крају марта 2026. године било укупно 290.727 запослених, што је за 606 радника више у односу на крај септембра 2025. године, када је евидентирано 290.121 запослено лице.

Најновији подаци о структури запослених, према облику својине, показују да је главни носилац овог раста био искључиво државни сектор.

ЕКСТРЕМНО ПОВЕЋАЊЕ

Према званичним подацима, у државној својини на крају марта ове године радило је 85.728 радника. У поређењу са септембром прошле године, када је у овом сектору било ангажовано 84.943 лица, број запослених у државном апарату и јавним предузећима увећан је за 785 радника, што је раст од 0,92 одсто.

С друге стране, у приватном сектору, који остварује највећи удио у укупној запослености, готово да није било значајнијих промјена. На крају марта 2026. године у приватним предузећима било је запослено 176.917 радника, што је за свега 44 лица више у односу на септембар 2025. године, када је тај број износио 176.873.

У истом шестомјесечном периоду забиљежен је блажи пад броја радника у мјешовитој и задружној својини.

У компанијама са мјешовитим обликом својине на крају марта ове године радило је 27.816 лица, односно 203 радника мање него у септембром прошле године, када их је било 28.019. Задружни сектор истовремено биљежи смањење са 286 на 266 запослених, односно 20 радника мање.

Подаци јасно указују да приватни сектор и даље држи доминантну позицију са више од 60,8 одсто учешћа у укупном броју запослених у Републици Српској, док државни сектор чини око 29,5 одсто укупне радне снаге.

УПОЗОРЕЊА НИКО НЕ ЧУЈЕ

Анализирајући наведене податке, из Уније послодаваца Републике Српске поручују да посљедњих десетак година упозоравају на пад привредне активности по питању броја запослених у реалном сектору.

- Посљедица тог пада привредне активности јесте преливање људских ресурса и запослених у јавни сектор, гдје се константно повећавају јавни расходи који нису суштински подржани растом привредног сектора - казао је за "Глас" предсједник Уније послодаваца Републике Српске Драгутин Шкребић.

Наглашава и да се од појединих политичара може чути да Српска биљежи привредни раст.

- То је тако ако гледамо у цјелини. А под цјелином сматрам да није исто ако причамо о трговини и услугама које суштински само повећавају увоз. И то се види у статистици. Дакле, имамо 44 радника више у приватном сектору, али индустрија у посљедње три-четири године биљежи пад запослених од близу 10.000 лица. То се односи на прерађивачку и осталу индустрију. Тиме се показују заиста одређени негативни трендови који су, наравно, узроковани и дешавањима од пандемије вируса корона па надаље, као и свим кризама које су се десиле - наводи Шкребић и додаје да су Влади Српске предлагали мјере како би се зауставили ти негативни трендови.

Наглашава и да Унија послодаваца није била против раста плата у јавном сектору Српске, али истиче да сви економски показатељи морају бити усклађени да би се то обезбиједило.

- Уколико плате наставе да расту овим темпом, а продуктивност не буде расла, већ напротив падала, извозно оријентисана индустрија ће бити све неконкурентнија. Прерађивачка индустрија сада броји око 51.000 радника, док смо пред пандемију вируса корона и током ње тамо имали скоро 60.000 запослених - закључио је Шкребић.

СТИМУЛИСАТИ ПРЕДУЗЕТНИШТВО

Економисти, са друге стране, поручују да је прекомјерно запошљавање у јавном сектору један од кључних проблема које Република Српска мора да ријеши.

- Потребно је створити више простора у реалном сектору, како за повећање плата, тако и за напредовање односно стручно усавршавање. Са друге стране, треба дестимулисати запошљавање у јавном сектору - казао је за "Глас" економиста Александар Љубоја.

Такође, наглашава да је потребно стимулисати предузетнички дух, односно омогућити да што више младих остаје на тржишту Републике Српске и оснива своја предузећа.

- Они имају визију и треба да им помогнемо као друштво у цјелини. Самим тим, са повећањем броја привредних субјеката, а поготово у новим и модерним технологијама, можемо рачунати и на то да ће један број људи бити заинтересован да сам развија своје послове, односно да допринесе реализацији својих идеја, али и да буде мотивисан да запосли нове раднике. На тај начин можемо направити искорак по моделу Литваније и Летоније које управо тако раде - закључио је Љубоја.

Саговорници страхују и да би се пред предстојеће опште изборе могао додатно појачати тренд запошљавања у јавним институцијама и предузећима, што је била пракса и свих претходних година, а због којег су поједина јавна предузећа доведена на руб опстанка.

ОБРАЗОВАЊЕ

Од укупног броја запослених у Републици Српској, односно 290.727, највише је њих са средњим образовањем и то 109.268 радника, док се на другом мјесту налазе високообразовани, којих је нешто више од 69.000.

Најмање је полуквалификованих радника на домаћем тржишту, односно њих је, према посљедњим статистичким подацима, 2.293.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.