Јасенови вјесници и добра и зла

ШAМAЦ - Вергилије је описивао јасен као дрво познато по дуговјечности, чије коријење допире онолико у дубину колико његове гране у висину. Стари Скандинавци су управо јасеном представљали Јигдрасил, универзални систем који је описан у "Еди", древној нордијској збирци митолошких и епских пјесама.

Но, о јасену се много зна и на нашим просторима, поготово оним гдје се уз ово дрво везују многе приче које потичу још из доба Aустроугарске.

Јасен, о којем је нама причао Саво Товирац из Српске Тишине код Шамца један је од таквих. Зна се да је посађен далеке 1860. године, заједно са још 19 јасенова који су представљали симболе породица које су у то вријеме живјеле на просторима овог села.

- Отприлике 1860. године, неки Јован Стевић дао је своју земљу да се на њој гради црква, а уз њу да се посаде јасенови. Они су били симболи 19 породица које су се ту населиле, а од једне од ње, потичемо и ми - прича Саво.

Он каже да је све ово чуо од оца којем је о томе бесједио његов отац и остала родбина. Прича се преносила са кољено на кољено и никада није и не би требало да буде заборављена.

Према Савиним ријечима, ти јасенови су годинама одолијевали ратовима, временским непогодама и људима који су их хтјели посјећи. Aли, некако, никоме и ничему то није полазило за руком.
- Како су ми причали, под јасеном, симболом Товираца, требало је да буде ископан бунар и стављен ђерам како би се вода могла користити, али то никад није учињено јер су мог дједа и његову браћу и комшије мобилисали и послали на Руски фронт - рекао је Саво.

Према предањима док су војници били на ратишту, мисли су им се увијек враћале ка том лијепом дрвету.

- Често су се, ратујући, молили да се јасену ништа не догоди јер, у народу је постојала прича, да ако он нестане, са њим нестаје и породица чији је симбол - испричао је Саво.

Саво наглашава, да не зна да ли је то са одумирањем породица истина или су то тек народна казивања, али да је познато да се од тих 19 јасенова, пет осушило, а пет породица изумрло.

- И ово наше је почело да се суши па су надлежни, бојећи се да се такво какво јесте не сруши на садашњу нову цркву, намјеравали да га уклоне, посјеку и исјеку.  Моја породица и ја то нисмо могли да дозволимо и зато смо га откупили, извадили и поставили испред наше куће - тврди Саво.

Товирци су поносни на њега, он је њихова заклетва. Симбол времена које је прошло, симбол настајања и трајања и зато ће, овај јасен, докле год је то могуће, бити заштићен и брижљиво чуван.

За сва времена

Саво Товирац намјерава да направи конструкцију која ће дуговјечно дрво придржавати, а над њим провидни кров, печурку, како би се стекао утисак да се он и даље грана и иде у висине.

Биће то, истиче Саво, изложбени простор са само једним експонатом који ће, како се нада, трајати много година и о којем ће се његови потомци бринути и послије њега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.