Извоз повећан за седам одсто, увоз опао за пет одсто

САРАЈЕВО- Пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ, упркос негативном утицају пандемије вируса корона, у протеклој години забиљежио је раст извоза од седам одсто, док је забиљежен пад увоза од пет одсто.

„То је првенствено резултат преданог и марљивог рада пољопривредника из Републике Српске и Федерације БиХ (ФБиХ), упркос томе што су били суочени са огромним потешкоћама, отежаним транспортом робе, као и поремећајима на тржишту у виду пада потражње и продаје роба", рекао је министар спољне трговин и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац у осврту на Анализу трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа за период од 2017. до 2020. године.

Кошарац је поздравио напоре ентитетских влада у креирању политика помоћи, суфинансирања и подстицајних мјера за пољопривредни сектор, саопштено је из Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету минситара.

„Сматрам да све институције, у складу са уставним надлежностима, треба да пруже активан допринос развоју и наставку пословања домаћих произвођача и прерађивача. Због тога сам у потпуности посвећен политици отварања нових тржишта, цијенећи да је то једна од најбољих мјера за заштиту домаће производње", нагласио је Кошарац.

Према његовим ријечима, отварање тржишта ЕУ, Русије, Кине, Малезије, Израела, Кувајта, Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије значајна је прилика и додатни подстицај за развој домаћих пољопривредних капацитета, посебно када је ријеч о извозу црвеног и меса перади, рибе, млијека и млијечних производа.

„Посебно нам је важно да нашим пољопривредницима отворимо европско тржиште са 500 милиона потенцијалних потрошача. Цијенећи капацитет тог тржишта, наставићу да у преговорима са Европском комисијом инсистирам на могућности извоза црвеног меса и конзумних јаја, у нади да ће ЕУ показати разумијевање и уважити наше захтјеве, у корист домаћег пољопривредног сектора", рекао је Кошарац.

Он је упозорио да Анализа трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа за период од 2017. до 2020. године показује да је трговински дефицит и даље знатно висок, иако је у 2020. години забиљежен његов пад од осам одсто.

„На домаће тржиште највише се пласирају пољопривредно-прехрамбени производи поријеклом из ЕУ, и то око 55 одсто. Статистика нам потврђује да биљежимо огроман проценат увоза из ЕУ, због чега сматрам да је неопходно да заштитимо домаћу примарну производњу. То је уједно и примарни мотив да се залажем за увођење заштитних мјера, односно царина и прелевмана на увоз свјежег и расхлађеног меса из ЕУ", закључио је Кошарац.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.