Изложба "Чуварке ријека": Жене на првој линији у одбрани природе

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Изложба фотографија "Чуварке ријека" отворена је синоћ у Културном центру Источно Ново Сарајево након чега је одржана и панел дискусија под називом "Жене на првој линији одбране наше природе" одакле је послата порука да су ријеке повезница између градова и држава, те да нас воде могу ујединити.

У име групе грађана "Касиндолска ријека" Сунчица Ковачевић је рекла да је идеја за организацију ове изложбе настала кроз групу "Одбранимо ријеке, ријеке Балкана" која окупља различите иницијативе и групе грађана које се баве заштитом ријека на балкану.

Најава балканске едиције

- Колеге из Словеније су урадиле ову изложбу фотографија и сама изложба је приказана на више од 20 локација у Словенији, а ово отварање у Источном Сарајеву је њено друго међународно издање. Ово отварање је и најава балканске едиције на којем ћемо се наћи Сара и ја као чланице иницијативе која се бави заштитом касиндолске ријеке већ шест година - рекла је Ковачевићева.

Када је ријеч о Касиндолској ријеци у току је поступак процјене утицаја на животну средину.

- Знамо да је Министарство за екологију донијело рјешење о престанку важења еколошких дозвола. Међутим, инвеститор је поново кренуо у поступке прибављања дозвола и оно што за сада знамо јесте да је отишао велики број коментара на тај документ, али још чекамо одговор инвеститора и министарства које ће бити одлуке и да ли ће се проводити Студија утицаја на животну средину - појаснила је Ковачевићева.

Заштићено подручје

На касиндолској ријеци је 2.018. године изграђена мала хидроелектрана, али су планиране још двије мале хидроелектране и то на подручју које треба да понесе епитет заштићеног подручја.

 - Ми смо у међувремену и покренули поступак проглашења заштићеног подручја које је одобрено од Репшубличког завода и Министарства. Урадили смо један дио истраживања у сарадњи са Природно-математичким факултетом у Бањалуци, али нам је још преостало да проведемо и друга истраживања након чега ћемо моћи и финализовати поступак заштите - навела је Ковачевићева.

Она је напоменула да је највећи успјех постигнут када су обуставили изградњу минихидроелектрана јер је Окружни суд у Бањалуци поништио важеће дозволе тако да је то био пресудан корак да се ријека заштити.

- Вјерујемо да је сада ситуација другачија. Имамо подршку грађана и локалних власти да се тај пројекат не реализује и сада је много тога у рукама Министарства јер они могу донијети одлуку да ли ће се даље проводити студија и шта ће се дешавати са пројектом. Оптимисти смо и сматрамо да је сав труд и напор који смо уложили у овај процес уродио плодом и да је ово важно не само за нас него и за оне који тек требају да живе у овом граду. Знамо да имамо многе природне вриједности, али чини нам се да је дуг пут у том процесу да освијестимо све колико те природне вриједности значе и овом граду и његовим грађанима - закључила је Ковачевићева.

Поређење са ЕУ

Она је констатовала да би се могло рећи да су наше ријеке у много бољем стању него што су ријеке у ЕУ.

- Они доносе законе о обнови природе, а ми нисмо у тој ситуацији и имала сам прилику да чујем од њихове академске заједнице да они своје студенте доводе на наше ријеке како би они видјели како изгледају природне, нетакнуте ријеке док су ријеке у Европи  каналисане. Мислим да имамо велики потенцијал и да се налазимо у правом моменту у којем можемо остварити заштиту ових подручја - поручила је Ковачевићева.  

Еколошка платформа

Вођа пројекта "Чуварке ријека" Ања Булић из Словеније рекла је да они раде као умјетничка еколошка платформа која повезује људе који бране ријеке од уништавања, те да их чине активисти, стручњаци, медији и различите иницијативе.

- Ту смо јер су нас позвали пријатељи из Источног Сарајева и ту смо да дамо подршку локалним борбама за ријеке и да се сви повежемо у Међународну мрежу за одбрану ријека. Неке земље желе Балкан за еколошку колонију и то је лоше. Овдје сам примијетила да има јаке борбе за заштиту природе. Ситуација у БиХ је са једне стране добра а са друге лоша а слична је ситуација и у Словенији. Неки људи мисле да је Словенија извор што се тиче заштите природе. Ситуација је боља, наша природа је чиста и имамо неку заштиту и државе и ЕУ, али сам примијетила да је то илузија - рекла је Бупићева.

Додала је да је ова изложба почела свој пут прије четири године и да су жељели да људи у Словенији сазнају више о стању када је ријеч о ријекама и да прикажу јунаке - жене које се боре за заштиту ријека.

- Примијетили смо да и у Словенији и на Балкану да су на првој линији у одбрани природе стоје жене. Направили смо 23 фотографије и свака приказује једну чуварку која се бори за заштиту ријека - навела је Бупићева и констатовала да ова изложба путује као и вода и нађе смој пут, те да путује већ четири године.

Планирали су да направе балканску едицију ове ове изложбе у којој ће бити осам земаља са истим мотивом - ријеке и жене које их чувају, те да се нада да ће ова изложба путовати свим земљама Европе и свијета.

Јединство природе и културе

Директор Културног центра Николина Пандуревић констатовала је да су у Културном центру поново важне теме с обзиром да култура и природа увијек морају бити скупа.

- Симболично на Дан планете земље у Културном центру је приређена једна лијепа изложба која долази из Словеније. Мислим да је ово одлична прилика да видимо како то у Словенији раде на очувању ријека као једне врло важне животне теме, да покупимо примјетре добре праксе јер знамо да се Слованија много боље брине о тим питањима. Ово је прилика да и ми нешто добро научимо из њихових искустава и из грешака - поручила је Пандуревићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.