Избјегличке муке Наде Пепић и њено двоје дјеце

ПРИЈЕДОР - У мору избјеличких судбина забиљежили смо причу о четрдесетдвогодишњој Нади Пепић, избјеглици из Бихаћа, која у Приједору живи пуних 13 година.

Рат ју је, са двоје дјеце, кћерком Сузаном и сином Николом, довео на ове просторе, на којима се настављају њени проблеми са мужем, који јој је, како каже, живот у то доба чинио још тежим.

- На срећу, успјела сам се растати од њега јер нас је малтретирао, тако да се већ годинама сама бринем о дјеци - почиње своју исповијест Нада и додаје да је од малих ногу судбина хтјела да се пати.

Када је имала три године, мајка јој је умрла, а отац јој се, потом, женио чак пет пута. И њена удаја је, вели, дошла ненадано, са свега 17 година живота, а по жељи и избору њеног оца.

- Сузана данас има 23, а Никола 22 године. Највећи проблем ми је што је Сузана болесна и што се потуцам по туђим кућама, као подстанар, плаћајући велике кирије - са сузама у очима говори Нада и подсјећа да је Суза рођена са свега килограм и седамсто грама, да као беба није на вријеме добила неопходан кисеоник, да би касније услиједила и церебрална парализа. Имала је проблема и са говором, па је тек након упорних вјежби и уз консултације са љекарима успјела то да доведе у ред. Да зло буде веће, Сузана има проблема и са лијевом ногом, односно стопалом, због чега су јој неопходне ортопедске ципеле.

- Ових дана поново сам се преселила, и то је 18. смјештај у који сам дошла откако сам у Приједору. И син покушава да нађе посао, али тешко - јада се Нада и наводи да ради у једном приједорском ресторану као конобарица и да јој плата не може подмирити све трошкове, поготово због Сузаниног лијечења.

Нада се за помоћ обраћала бројним институцијама, а жеља јој је, истиче, да себи и дјеци једнога дана обезбиједи стални кров над главом. Уздала се, тврди, да ће као избјегло лице успјети да оствари нека права везана за смјештај, међутим, до дана данашњег, ништа.

- Кућу коју смо имали у претходном мјесту боравка муж је продао, али ми од тога немамо никакве користи. Све су то аргументи којима располажу у одређеним институцијама, а који наш положај чине нерјешивим - говори на крају Нада и напомиње да ипак вјерује у неко боље сутра, у којем ће се наћи добри људи да помогну и њој и њеној дјеци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.