Испод Теслића крије се свијет стар 150.000 година: Пећина дом неандерталаца и хиљада слијепих мишева

ТЕСЛИЋ – Растушка пећина код Теслића један је од најзначајнијих природних и археолошких локалитета у Републици Српској. Осим што представља једно од највећих станишта слијепих мишева, ова пећина крије трагове живота неандерталаца старе више десетина хиљада година, јединствене пећинске украсе и бројне археолошке налазе који свједоче о далекој прошлости овог подручја.

Најважнији факти

• Растушка пећина код Теслића једно је од највећих станишта слијепих мишева у Републици Српској.
• Једини је до сада потврђени пећински локалитет у сјеверној БиХ на којем су живјели неандерталци.
• Археолошка истраживања открила су око 500 кремених артефаката, као и остатке пећинског медвједа, лава, носорога, дабра и јелена.
• Посебна атракција је природни украс који подсјећа на леопардову кожу, јединствен у овом дијелу Европе.
• За туристе је уређено око 370 метара стазе кроз пећину.

Једна је од три туристички уређене пећине у Републици Српској. Посјетиоцима су на располагању уређен прилаз, освјетљење и око 370 метара стаза које воде кроз њену унутрашњост, а током организованих обилазака туристе прати стручно лице које их упознаје са природним и историјским богатством овог локалитета.

Значајна туристичка атракција

Директор Туристичке организације Теслић Данијел Петровић истиче за Срну да Растушка пећина представља један од најважнијих туристичких потенцијала ове општине.

– Растушка пећина је готов туристички производ који привлачи домаће и стране туристе. Она представља један од наших највећих природних потенцијала и има значајну улогу у развоју туризма Теслића – рекао је Петровић.

Јединствени украс који подсјећа на леопардову кожу

Једна од највећих атракција пећине налази се у једном од њених канала, гдје природни минерални слојеви стварају необичан узорак који подсјећа на леопардову кожу.

Према ријечима Петровића, оваква појава забиљежена је још само у двије пећине у Европи – код Париза и Вићенце.

Посебан доживљај употпуњују бројне колоније слијепих мишева. Растушка пећина једно је од њихових највећих станишта у Републици Српској, а посјетиоци током обиласка могу чути њихову међусобну комуникацију и посматрати их у природном окружењу.

– Многи људи имају страх од слијепих мишева, али већ након прве посјете схвате да за то нема разлога. Они човјека доживљавају само као препреку коју без проблема избјегавају – нагласио је Петровић.

Природа стварала украсе хиљадама година

Иако није међу пећинама са најбогатијим пећинским накитом, Растушка пећина одушевљава својим природним амбијентом.

Археолог Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Борис Радић појашњава да су сталактити и сталагмити настајали током хиљада година.

– Украси настају таложењем минерала из воде богате калцијум-карбонатом која капље са свода пећине. Свака кап оставља траг, а временом настају сталактити, сталагмити и пећински стубови, који представљају право дјело природе – рекао је Радић.

Дом неандерталаца

Растушка пећина има и изузетан археолошки значај. До сада је то једини познати пећински локалитет у сјеверном дијелу БиХ за који је утврђено да су га насељавали неандерталци.

Археолошки налази показују да је пећина била насељена током средњег палеолита, односно мустеријена, периода који обухвата вријеме између око 150.000 и 30.000 година прије нове ере.

Истраживања су започела седамдесетих година прошлог вијека, када су откривене кости пећинског медвједа, док су систематска археолошка ископавања спроведена од 2010. до 2012. године под руководством професора Престона Мирикла са Универзитета Кембриџ.

Током ископавања отворене су три археолошке сонде.

– У двије сонде пронађено је око 500 кремених артефаката који нам пружају драгоцјене податке о начину живота праисторијског човјека. Кремен је био основни материјал за израду алата којим су ловили, обрађивали дрво и кости – навео је Радић.

Он истиче да је експериментална археологија показала да се од кремена могу направити оштрице дебљине свега неколико микрона, довољно оштре да могу резати чак и челик.

Откривени остаци пећинског медвједа, лава и носорога

Поред бројних камених алатки, археолози су у пећини пронашли остатке пећинског медвједа и пећинског лава, али и кости носорога, дабра и јелена.

Према ријечима Радића, присуство костију животиња које не бораве у пећинама указује да су их унутра доносили праисторијски ловци.

Истраживања још нису завршена.

– Најдубља сонда достигла је дубину од четири и по метра, али испод ње постоји још најмање метар и по неистражених слојева. Вјерујемо да се испод налазе још старији остаци који би могли бити стари и више од 150.000 година – рекао је Радић.

Пећина жеља

Растушка пећина није позната само по археологији и природним љепотама, већ и по народном предању.

На једном мјесту у унутрашњости налази се уски пролаз за који мјештани вјерују да испуњава жеље свакоме ко успије да се провуче кроз њега.

Мјештанин Благоје Радић каже да ту причу годинама преноси посјетиоцима.

– Једна дјевојка ми је једном рекла да је управо на том мјесту пожелјела да добије дијете и да јој се жеља касније испунила. Не тврдим да је то истина, али легенда живи међу народом – испричао је Радић.

Од сна о слијепом мишу до туристичке атракције

Благоје Радић један је од људи који су најзаслужнији што је пећина данас уређена за туристичке посјете.

Каже да је идеју добио након што је три ноћи заредом сањао великог слијепог миша.

– Многи су ми говорили да је то немогуће и да сам луд, али сам вјеровао да ова пећина заслужује да буде доступна људима. Очистили смо унутрашњост, пробили приступни пут и изградили стазу дугу око 370 метара – присјећа се Радић.

Он и данас, кроз рад Еколошко-туристичког удружења „Растуша“, наставља да уређује локалитет.

– На овом брду налази се пет пећина и шест улаза. Моја жеља је да, док сам жив, за туристе оспособимо још једну пећину – поручио је Радић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.