Инжењер са душом писца

Приједор - Ријетки су инжењери као што је Славиша Обрадовић који могу да се похвале даром за писање, овјереним угледним признањем.

Овај грађевинарски стручњак из Приједора добитник је књижевне награде “Милутин Ускоковић” за најбољу необјављену савремену приповијетку на српском језику, писану у 2011. години.

Обрадовићу је награда за приповијетку “Завршни аргументи” додијељена у читаоници Народне библиотеке у Ужицу. Писањем  се, каже, бавио у студентским данима, онолико колико су то услови студентског живота у Београду дозвољавали, када је почео и чешће да се појављује на конкурсима за кратку форму приче.

- Испоставило се да сам био релативно успјешан и неколико година заредом су моје приче објављиване у књигама најбољих остварења. То ми је импоновало јер су то били прилично обимни конкурси, на које је стизало по неколико хиљада прича - прича Обрадовић.

Додаје да му је то било значајно јер је жири који је оцјењивао те приче био веома угледан.

- У жирију су били Давид Aлбахари, добитник двије НИН-ове награде, као и угледни књижевни критичари Васо Павковић, Михајло Пантић… То ми је била потврда да моје писање вриједи и на томе се углавном завршавало - прича Обрадовић.

Овај грађевински инжењер прије двије године осјетио је потребу да кроз писање и бијегом у књижевност поново оживи скривени таленат. И тада иде корак даље и поново се пријављује на конкурс, овај пут у издању шамачке “Просвјете”. Изазов му је био жири са новим предсједником Матице Српске Иваном Негришорцем на челу. Ту је, каже, добио другу награду, што му је био знак да и у овим година може да се бави књижевношћу.

- Да сам добио награду јавила ми је супруга док сам био на путу. Прво ме је питала да ли сам на грађевини, негдје на висини. Плашила се да ће ме радосна вијест обрадовати па је више вољела да се радујем на земљи, него на некој висини - каже Славиша.

Додаје да му је супруга исте струке и захвалан читалац. Увјерила се, каже он, да има у кући писца тек кад су почеле да стижу књижевне награде.

- Ја пишем, управо како је Киш давно рекао, “споро и с напором”, онолико колико ми посао и слободно вријеме дозвољавају, али награде су значајан подстицај, тако да пишем и даље. У Ужицу је у конкуренцији било око 80 прича, али ако се има у виду да је то  конкурс са традицијом дугом 19 година, сматрам да је то врхунац мој књижевног рада. Награда “Милутин Ускоковић” једна је од најзначајнијих у региону у овој књижевној форми кратке приче и приповијетке и велики подстрек за даљи рад - истакао је Обрадовић.

Приповијетка “Завршни аргументи” прати посљедње сате човјека који је у позној животној доби суочен са неизљечивом болешћу.

Учесници

На конкурсу за књижевну награду “Милутин Ускоковић”  учествовала су 54 аутора са 87 прича и три пјесме из Србије, Републике Српске, ФБиХ, Црне Горе, Хрватске и Њемачке. Још седморица учесника конкурса награђени су штампањем прича у новогодишњем броју часописа за културу и умјетност “Међај” који излази у Ужицу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.