Фото: Агенције
| Илустрација
БАЊАЛУКА - Уочи предстојеће гријне сезоне, енормни скок цијена пелета и огревног дрвета натјерао је многе да пређу на ефикасније гријање, док потрошачи у Српској упозоравају да припрема за зиму многа домаћинства гура директно у кредите.
Високе цијене пелета и огревног дрвета натјерале су многа домаћинства у Српској да се окрену ефикаснијим системима гријања или улазе у кредите ради припреме за зиму. Док сезонски трошкови за пелет износе око 3.600 КМ за објекат од 100 квадрата, високоефикасни инвертери и топлотне пумпе остварују значајне уштеде и неутралишу блок-тарифе. Енергетска рачуница показује да гријање на инвертер климе током зиме кошта између 900 и 1.400 КМ, што овај систем чини и до три пута јефтинијим у односу на папрене сезонске трошкове набавке пелета.
У специјализованој трговини "Зоки Електроника" у Бањалуци кажу да је потражња за клима-уређајима велика, а да купци све чешће бирају моделе који, осим хлађења, могу служити и за гријање.
- Сви ови уређаји највише су тражени љети за хлађење, а сада се углавном узимају скупље варијанте које могу и да грију. Значи, не догријавање, већ гријање - нагласили су у овој трговини.
Цијене инвертер клима крећу се од 650 КМ до 1.300 КМ, док снажнији модели могу коштати и више.
Да цијене клима нису значајније мијењане у односу на прошлу годину, кажу и у "Зиратшопу" из Живиница, који робу продаје широм БиХ. Према ријечима трговaца, потражња за климама је приближно иста као лани, док је интересовање за шпорете на дрва дугорочно у порасту.
- Највише иду шпорети и климе. У односу на прошлу годину нема неке посебне разлике, али ако гледамо посљедње три-четири, потражња за шпоретима јесте већа - рекли су у овој радњи.
Велико интересовање биљеже и у "Лафату", Центру за топлотне пумпе, гдје кажу да се потражња додатно повећала уз подстицаје за ову врсту гријања.
- Топлотна пумпа ради на принципу климе. Код нас су најчешће нискотемпературне пумпе које загријавају воду до 50 степени. Најисплативије су уз подно гријање, док код радијаторског система рачуница није иста - казали су из "Лафата".
Професор на бањалучком Универзитету Петар Гверо упозорава да грађани не би требало да одлуку доносе само на основу тренутне цијене енергента, већ да прво сагледају колико њихов објекат уопште троши енергије.
- Увијек се најприје треба анализира конкретна кућа или стан, јер је сваки објекат појединачан примјер. Требало би примијенити мјере које дугорочно доносе уштеду, а не ад хок прелазити са једног извора на други - рекао је Гверо за "Глас".
Како додаје, то прије свега подразумијева изолацију, квалитетнију столарију и друге мјере којима се смањују топлотни губици.
- Ако је кућа довољно добро изолована, топлотна пумпа је веома добар избор, али није увијек примјењива, посебно када говоримо о појединачним становима - истакао је Гверо.
Он сматра да проблем није само у избору грађана, већ и у начину на који се управља тржиштем енергената, посебно пелетом и дрвном масом.
- Грађани морају размишљати системски, али држава такође мора реаговати. Имамо ситуацију да су домаћи ресурси важни за енергетско снабдијевање грађана, а истовремено имамо велике цјеновне ударе - рекао је Гверо.
Додао је да постојећи подстицаји за енергетску ефикасност представљају добар, али недовољан корак и да би средства за ове намјене требало повећати.
Високе цијене огрева посебно осјећају домаћинства са мањим примањима, због чега се, према ријечима извршне директорице приједорског Удружења за заштиту потрошача "Дон" Мурисе Марић, грађани све чешће одлучују да не грију цијеле куће и станове.
- Велики број грађана се одлучује да се грије на електричну енергију. Не грију све просторије, него само оне у којима највише бораве. То је чиста рачуница - рекла је Марићева.
Муриса Марић наводи да четири до пет тона пелета за сезону, по цијени од око 900 КМ по тони, представља велики издатак који многа домаћинства тешко могу поднијети.
- Некада су нас убјеђивали да ће пелет бити приступачан и економичан, а данас се дешава супротно. Мислим да би требало контролисати и квалитет пелета, али и обезбиједити подршку грађанима - рекла је Марићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике