Интернет постао ново мјесто за вршњачко насиље: Полиција истражује пријаву школе у Трну

БАЊАЛУКА - Вршњачко насиље у виртуелном простору мјесецима већ тиња у основним школама широм Српске кроз спорне групе и друштвене мреже на којима се ученици међусобно вријеђају и етикетирају, а посљедњи у низу алармантних примјера већ је предат у руке полицији.

Већ двије године круже спорни садржаји

Сања Каурин, мајка троје дјеце која похађају Основну школу "Десанка Максимовић" у Трну, прва је јавно указала на проблем спорних садржаја који, како каже, међу основцима круже већ око двије године, а који су у посљедње вријеме прерасли у озбиљнији облик вршњачког насиља.

На проблем је, како каже за "Глас", озбиљније обратила пажњу након што јој је кћерка, која је и сама била на мети својих вршњака, показала садржај који се шири међу ученицима.

- У почетку сам све то називала дјечијим глупостима, али ово је заиста прешло границу. Моја кћерка ме је охрабрила да проговорим јавно. Рекла ми је: "Мама, немој да се секираш. Ако желиш да наставимо даље и да ово проширимо, ја ћу бити ту, нас двије идемо у то" - каже Кауринова.

Након њене објаве, јавиле јој су се и друге мајке, наводећи да се сличне ствари дешавају и у другим школама у Бањалуци, па и шире. 

У спорним групама, додаје, учествују ученици различитих узраста, а посебно забрињава то што поједину дјецу континуирано прозивају и етикетирају.

- Не знамо ни ко је администратор, ни ко шаље поруке. То могу бити дјеца од петог, али и од деветог разреда. Када сам ушла на тај профил, видјела сам да се једна дјевојчица стално спомиње и етикетира. Не знамо ни у каквој се ситуацији она налази, ни шта проживљава код куће - истиче Карунова.

Она упозорава да посљедице увреда и прозивки није могуће предвидјети.

- Замислите дијете које је у пубертету, које већ има своје проблеме и несигурности. Ми не знамо кроз шта неко дијете пролази. Можда нема мајку, можда му је мајка болесна, можда му се тог дана десило нешто што је њему огроман проблем, иако одраслима може изгледати безначајно - каже Карунова.

Школа случај одмах пријавила полицији

Директорица Основне школе "Десанка Максимовић" у Трну Мира Поповић каже да је школа, чим је сазнала за спорну групу и непримјерен садржај, обавијестила полицију.

- Када смо добили сазнања да постоји група у којој се користи непримјерен рјечник за узраст дјеце, одмах смо се писаним путем обратили полицији и замолили да се максимално укључе, јер је ријеч о основцима - рекла је она.

У школи су ученицима упутили апел да пријаве сваки проблем или притисак који доживе на интернету, а организоване су и радионице за ученике од шестог до деветог разреда о ризицима друштвених мрежа и посљедицама непримјереног понашања.

- Школа нема јурисдикцију да утврђује ко стоји иза спорних профила и група. Надамо се да ће полиција утврдити ко стоји иза свега, након чега ћемо разговарати и са дјецом која пишу такве поруке и са оном којој су упућене. Не желимо да разговарамо само са дјецом која трпе тај вид насиља, већ и са онима који га чине - навела је Поповићева.

Нису само дјеца одговорна 

Социолог Владимир Васић сматра да одговорност за све присутније насиље на друштвеним мрежама не треба посматрати искључиво кроз поступке дјеце.

- Друштвене мреже, чији су дјеца масовни корисници, врве од насилног, антисоцијалног и девијантног садржаја. Дјеца у свом психофизичком развоју често не могу у потпуности да разлуче шта је добро, а шта лоше, нити су увијек свјесна какве посљедице могу изазвати ствари које раде - каже Васић.

Он истиче да се вршњачко насиље све више преселило у виртуелни простор, због чега треба разговарати са дјецом о томе шта гледају, дијеле и објављују.

- Не бих ишао само са аспекта осуде и кажњавања. Кључно је да добијемо информацију од дјеце како она доживљавају то што раде, да ли су свјесна посљедица и шта мисле да тиме постижу - навео је Васић.

Према његовим ријечима, у ланцу одговорности не треба занемарити породицу и окружење у којем дијете одраста.

- Можемо доћи до тога да су дјеца само извршиоци, а да иза тога стоје различити проблеми у породици, недостатак родитељског надзора или то што се дјеци омогућава коришћење различитих платформи без контроле. Зато дјецу не треба посматрати само као починиоце. Она су истовремено и починиоци и жртве таквог понашања - рекао је Васић.

Дјеца се морају охрабрити да пријаве насиље

Због тога, како истиче, најважнији су повјерење и стална едукација.

- Не можемо очекивати од дјетета од десет или 12 година да само схвати да је нешто проблем. Али можемо изградити повјерење да оно без страха од осуде и посљедица каже родитељу или наставнику: "Срео сам се са тим, не знам да ли је добро и треба ми помоћ". То је, по мени, кључно - нагласио је Васић.

У Министарству унутрашњих послова (МУП) РС су истакли да је запримљена једна пријава у Бањалуци, по којој полицијски службеници већ предузимају мјере и радње из своје надлежности. Ипак, напомињу да нису надлежни за само уклањање спорних садржаја са друштвених мрежа. 

- Припадници МУП-а већ годинама у континуитету организују превентивна предавања у основним школама за ђаке, родитеље и наставнике о опасностима на интернету са акцентом на друштвене мреже, а све како би подигли ниво свијести дјеце о потенцијалним опасностима и како да се заштите, али и самих родитеља - истакли су из МУП-а.

Додали су да ће са овом едукацијом о опасностима на интернету наставити и током ове школске године, уз јасну препоруку родитељима да поштују добна ограничења која постоје на већини друштвених мрежа како се дјеца не би прерано излагала ризичним садржајима.

Неопходна и стална едукација дјеце 

Владимир Васић сматра да је, поред повјерења, неопходна и стална едукација дјеце о опасностима које вребају на интернету.

- Дјеци треба отворено говорити да такви проблеми постоје, да постоје девијације на друштвеним мрежама и различити облици насиља, те их упознати са посљедицама. Само тако можемо очекивати да препознају проблем када се са њим сусретну - истакао је Васић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.