Фото: Интернет и медији одвлаче читаоце
ФОЧA - "Свака генерација чита велика дјела на другачији начин", давно је рекао наш нобеловац Иво Aндрић и као и увијек био је у праву. У данашњем времену када је интернет заживио на нашим просторима младе генерације све мање читају књиге.
Тако и у фочанској библиотеци која, иако обилује књижним фондом са око 70.000 наслова, вјерних читалаца је све мање. Чита се из обавезе, разоноде и употпуњавања свакодневице, а најрјеђе због оплемењивања знања, образовања и културе.
Директор библиотеке у Фочи Славица Дивјак-Обреновић каже да је ова установа организована у више одјељења и да у потпуности може одговорити на све захтјеве читалаца. Она је истакла да је чланарина десет марака, а имају око 500 чланова.
- Планирамо да ослободимо плаћања најмлађе читаоце како би их привукли у што већем броју, задржали и створили код њих културу читања - истакла је Дивјак-Обреновић.
На дјечијем одјељењу, које располаже са око 10.000 наслова, одзив читалаца је задовољавајући.
- Има дјеце која редовно долазе, напросто гутају различита штива, али има и оних који само позајме и врате књигу - рекла је библиотекарка Милица Ћосовић и додаје да је интернет много удаљио читаоце и да је култура читања још у изградњи.
- Дјеца поред обавезне лектире траже авантуристичке књиге попут "Пет пријатеља", од научне фантастике најчешће "Харија Потера", а у посљедње вријеме најтраженије су "Ми дјеца са станице ЗОО" и "Дневник Aне Франк" - навела је Ћосовићева.
На Одјељењу за одрасле читање се свело на читање из обавезе, а диктирано је медијима и оним што библиотека нуди.
- Има изграђених читалаца са посебним укусом који траже захтјевнију литературу, који истражују и сазнавају, али је више оних који читају ради забаве и растерећења - рекла је библиотекарка Радомирка Мандић и додала да читатељке највише траже комерцијалу, "књиге са источњачким и оријенталним темама и љубавне, романтичне романе".
Осим "лаке" литературе, најчитанији су Хосеинијеви "Хиљаду чудесних сунаца", "Ловац на змајеве", књига Емира Кустурице "Смрт је непровјерена гласина", дјела Ден Брауна, Коељова, а од домаћих се највише читају књиге Моме Капора, Горана Петровића и Љиљане Хабјановић-Ђуровић.
На Стручно-научно одјељењу највише се читају флозофија, религија и историја, а најмање природне науке.
- Некада се више читало када је Фоча имала већи број становника, а данас су и читаоци и читање на једном задовољавајућем нивоу - рекао је библиотекар Миле Племић.
Фочанка Слађана Марковић је члан Одјељења за одрасле и седмично чита по двије до три књиге.
- То су углавном модернија и новија издања, лакша литература која ми између пословних обавеза употпуњава свакодневицу и разоноди ме - каже Марковићева.
У овој години библиотека у Фочи у сарадњи са библиотеком за слијепа и слабовида лица из Бањалуке отвориће и одјељење за слијепе са свом неопходном опремом. Библиотека је на путу и да ријеши дугогодишњи проблем рачунарске опреме, која је, према ријечима директора Славице Дивјак-Обреновић, веома застарјела.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике