Инклузија у Српској на стакленим ногама

БАЊАЛУКА - Незадовољни чињеницом да асистенти у настави раде по уговору о дјелу, без радног стажа и здравственог осигурања, те уз примања која често не прелазе 700 марака, Удружење "Дјеца свјетлости" покренуло је иницијативу и онлајн петицију за измјену прописа, упозоравајући да лоши услови рада директно урушавају квалитет инклузивног образовања у Српској.

• Асистенти у настави у Републици Српској раде по уговору о дјелу, без радног стажа и здравственог осигурања.
• Мјесечна накнада за асистенте креће се око 700–720 КМ и често се умањује због изостанака дјеце или нерадних дана.
• У Републици Српској тренутно ради око 650 асистената у настави.
• Број дјеце којој је потребна подршка асистената је већи од расположивог броја асистената.

Овај вишегодишњи проблем, који због несигурних уговора доводи до честих смјена асистената и додатног стреса за ђаке, покренуо је аларм међу родитељима и стручњацима који захтијевају хитну реакцију надлежних, а о тешком положају ових радника за "Глас" говоре они који се свакодневно суочавају са препрекама на терену.

Правник Удружења "Дјеца свјетлости" и мајка дјечака са аутизмом Данијела Вишњић истакла је да се родитељи дјеце са сметњама у развоју годинама суочавају са честим промјенама асистената због несигурних уговора и ниских примања.

- Асистенти данас раде по уговору о дјелу, на пола радног времена, без радног стажа, топлог оброка, превоза и здравственог осигурања. За веома одговоран посао мјесечно могу да зараде највише око 700 марака, а тај износ се додатно умањује када дијете изостане са наставе. Због тога многи врло брзо одустају од овог посла - рекла је Вишњићева.

Она наглашава да је улога асистента много значајнија од оне која је тренутно дефинисана прописима.

- У пракси асистенти нису само техничка подршка. Они свакодневно помажу дјетету да прати наставу, превазилази фрустрације, комуницира са наставницима и вршњацима, те представљају важну везу између школе и породице. Без њихове подршке тешко је говорити о квалитетној инклузији - казала је Вишњићева.

Додала је да је Удружење Министарству просвјете и културе РС већ доставило приједлоге измјена два правилника, којима траже да се уговори о дјелу замијене уговорима о раду на одређено вријеме, као и да се прецизније дефинишу квалификације и надлежности асистената.

- Циљ нам је да овај посао обављају особе које су адекватно припремљене за рад са дјецом са сметњама у развоју, било да је ријеч о студентима психологије, педагогије и дефектологије или лицима која су прошла одговарајућу обуку. Тиме бисмо обезбиједили квалитетнију и дугорочнију подршку дјеци - истакла је она.

Да су проблеми вишегодишњи потврђује и асистент у настави Дијана Радић, која овај посао обавља осам година. 

- Велики број асистената је високообразован, али смо законски изједначени са лицима са средњом стручном спремом. Радимо по уговору о дјелу на четири часа дневно, без стажа и здравственог осигурања. Накнада износи око 720 КМ, а умањује се за сваки нерадни дан, празник или изостанак дјетета са наставе - рекла је Радићева.

Према њеним ријечима, асистенти свакодневно морају да се прилагођавају потребама дјеце, али и захтјевима наставника и школе.

- Најважније би било да добијемо статус запослених. То би нам донијело сигурност, право на здравствено осигурање и фиксна примања, али и олакшало проналазак нових асистената, којих је све мање, док је број дјеце којој је потребна подршка све већи - навела је Радићева.

Психолог и стручни сарадник у Удружењу "Дјеца свјетлости" Оливера Давидовић Кнежић истиче да проблем није присутан само у већим градовима, већ широм Српске, посебно у мањим срединама.

- Асистенти су изузетно важна карика између родитеља, школе и дјетета. Посебно су значајни за дјецу са аутизмом, којој су рутина и стабилност од пресудног значаја. Честе промјене асистената представљају додатни стрес за дијете и породицу - рекла је Давидовић Кнежић.

Она је навела да у Српској тренутно ради око 650 асистената у настави, али да је број дјеце којој је потребна оваква подршка знатно већи.

ПОДРШКА

Према ријечима Оливере Давидовић Кнежић, у појединим случајевима због недостатка асистената родитељи преузимају ту улогу, што није добро ни за дијете ни за породицу. 

- Зато очекујемо да ће надлежне институције препознати значај наших приједлога. Већ смо имали састанке са ресорним министарством и Републичким педагошким заводом гдје смо наишли на разумијевање за ову проблематику. Покренули смо и онлајн петицију како бисмо прикупили што ширу подршку грађана за измјене прописа - казала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.