Имиграциони центар под посебном лупом

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Имиграциони центар под посебном лупом

САРАЈЕВО – Иако је број миграната у БиХ и генерално на рути која иде преко западног Балкана у осјетном паду, илегалне миграције остају под будним оком домаћих служби, а посебан акценат у наредном периоду је и на функционисању Имиграционог центра.

Служба за послове са странцима БиХ, као институција која постоји у саставу Министарства безбједности, се првенствено бави надзором и контролом над кретањем и боравком странаца чиме се, како сами наглашавају, даје значајан допринос заштити безбједносног система БиХ, који је захтјеван и сложен.

Обављањем оперативно-инспекцијских и управно-правних послова Служба контролише долазак странаца из визног режима у БиХ кроз поступке овјере позивних писама и давања сагласности за издавање визе за дужи боравак, односно одобравање или одбијање боравка, а у њиховом опису посла је и стављање под надзор те присилно удаљење странаца из земље.

Служба је, наиме, објелоданила прву верзију плана рада од 2026. до 2028, у којем је истакнуто да се суочавају са изазовима које носи мигрантска криза, међу којима су наведени недовољни капацитети смјештаја у Имиграционом центру те потреба за додатним снагама и опремом битним за управљање мигрантским таласом.

Функционисањем Имиграционог центра створене су битне претпоставке за сигурни систем протјеривања и удаљења странаца, јер Служба, наводе, може до коначног удаљења смјестити под надзор сваког странца за ког се утврди да је у нерегуларном боравку у БиХ, када неће добровољно напустити земљу или је прихваћен по основу споразума о реадмисији, односно представља пријетњу јавном реду или националној безбједности БиХ.

- Имиграциони центар Службе капацитета 120 мјеста налази се у Источном Сарајеву и у власништву је Службе. Центар је изграђен и функционише у складу са европским стандардима, уз поштовање људских права корисника. Међутим, усљед мигрантске кризе претрпио је значајну материјалну штету, што је смањило његове смјештајне капацитете - наведено је у плану рада гдје је наведено и да им је, за све планиране активности до 2028. године, потребно више од 47 милиона КМ.

Имиграциони центар, отворен 2008, је специјализована установа за прихват и смјештај странаца којима је одлуком надлежног органа одређена мјера стављања под надзор у складу са Законом.

Посљедњих мјесеци у њему, према подацима, просјечно борави око 40 илегалних странаца који су махом из Авганистана, Пакистана, Алжира, Марока, Турске или Индије.

Организација за људска права је 26. маја објавила извјештај о стању у том Центру у којем је, између осталог, закључено да су мигранти који ту бораве у опасности, због кашњења у процедурама, те ограниченог приступа правној заштити.

За потребе смјештаја миграната, избјеглица и тражилаца азила, формирана су четири привремена прихватна центра у БиХ, по два у Сарајевском и Унско-санском кантону са укупним капацитетом од 4.592 мјеста. Њима управља Међународна организација за миграције у сарадњи са Службом за послове са странцима, а активности за осигурање смјештаја, исхране, хигијене и других потреба за мигранте у БиХ углавном се финансирају средствима ЕУ. С друге стране, домаће институције су отвориле процес потпуног преузимање тих центара, на шта су се обавезали стратешким документима.

Првобитни рок за усвајање приједлога био је април мјесец, а новом одлуком рок радној групи за предлагања планова у тој области је продужен до краја октобра. У оквиру тих активности биће, према ранијим наводима, ријешено и питање такозваног детенцијског центра у оквиру "Липе" о којем је једно вријеме доста полемисано у јавности.

Задржавање

На вријеме задржавања у Имиграционом центру највише утиче утврђивање идентитета корисника, с обзиром да је велики број лица који се смјештају у те просторије без идентификационих докумената, а отежавајућа околност је и изјава о идентитету када се установи да је лажна, што додатно продужава вријеме боравка. Осим тога одређени број корисника током боравка поднесе захтјев за међународном заштитом, односно азилом, чиме се онемогућава повратак у матичне земље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.