Имењаци познатих: Миле Додик вози аутобус, Тито држи кафану

Blic.rs
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Имењаци познатих: Миле Додик вози аутобус, Тито држи кафану

Бањалука - Није мала ствар купити трешње од Марка Краљевића, живети у стану који је окречио Бранко Ћопић, или свако јутро у лифту сретати Петра Кочића. Имењаци познатих политичара, глумаца, писаца, партизанских и митских јунака, који живе у РС, баве се обичним пословима, али им је славно име понекад ипак од користи.

У Српској живи двадесетак Слободана Милошевића, међу којима има пољопривредника, мајстора, студената, службеника. Међу имењацима посљедњег предсједника СР Југославије је и пензионисани возач из Јасенице код Зворника.

- Годинама сам возио аутобус у Београду и полицајци су увијек загледали моја документа. Једном су ме код Батајнице ухватили да возим 130 на сат, али ме нису казнили, кажу, како да казне "свог предсједника". А други пут ме, богами, изгрдише и испсоваше, јер сам "упропастио државу" - каже Слободан.

Аутобус вози и Миле Додик, приватни превозник из Међеђе код Козарске Дубице. Кад неко у његовом аутобусу заподене причу о политици, Миле увијек све окрене на шалу, јер му је тако, каже, згодније.

- Волио бих да предсједника Додика једном повезем у свом аутобусу, па нек се прича о томе – каже Миле.  

У Рибнику се већ одавно прича о "Титиној биртији", у којој су се, до прије десетак година, мјештани окупљали уз хладно пиво и домаћу љуту. Тито Тодоровић (60) је све до пензије држао кафану у Доњем Рибнику, а данас живи у оближњем селу Превија.
- Име је добио по маршалу Титу, јест мало необично, али он га се никад није одрекао - каже Титова супруга.

Док је Тито ретко име, Сава Ковачевића у РС има на десетине. Већина њих су име добили по легендарном партизанском хероју, по коме су педесетих родитељи крстили не само синове, него и кћери.

- Мој покојни отац је био партизан и командант Сутјеске је био његов идол, а пошто се презивамо Ковачевић, мени је дао име Сава – каже госпођа Сава Ковачевић, пензионерка из Приједора.

У РС је често и име Младен Стојановић. Међу тридесетак имењака славног доктора са Козаре има и новинара, агронома, предузетника …

Српска има и свог Љубишу Самарџића и то не једног, него двојицу. Љубиша Самарџић (45) из Зворника је обућар, а његов нешто млађи имењак из Карановца код Добоја се бави перадарством. Љубиша перадар каже да радо гледа филмове славног имењака, а омиљени му је "Битка на Неретви".

Иако носи име чувеног писца и живи у улици пјесника Младена Ољаче у Бањалуци, пензионисани молер Бранко Ћопић (62) призање да га књижевност не занима.
- Нисам у роду са писцем, нити сам по њему добио име, све је то пука случајност - каже скромни Бањалучанин.

Његов суграђанин Петар Кочић (55), имењак култног народног трибуна са Змијања, ради као мајстор у једном приватном предузећу. Данашње прилике га, каже, често подсјете на бритке досетке писца, по којем је добио име.

У Требињу живе двојица Марка Краљевића. Деда Марко (58), избјеглица из Мостара, име је добио по јунаку из епских пјесама, а његов двогодишњи унук по деди. Док је био у снази старији Марко је био храбар и окретан, мада му алат није био топуз, него кантар.

- Продавао је воће и поврће, а због упечатљивог имена је имао доста сталних муштерија. Често су га, баш зато што се зове Краљевић Марко, пуштали преко реда на граници и добронамерно се шалили на његов рачун - прича Маркова кћерка Миљана.

 Дарко Шарић и Мирослав Мишковић
Дарко Шарић (42), пољопривредник из Миљевине, није имао проблема зато што је имењак нарко боса са Интерполове потернице. Интригантно име има и Мирослав Мишковић (35), ронилац из Бањалуке, кога у посљедње вријеме пријатељи задиркују питањима у стилу: "Откуд ти, зар ниси у затвору?"
- Интересантно је да мој имењак, београдски бизнисмен, има викендицу у мјесту Роса у Црној Гори, гдје ми сваке године ронимо, али нисам имали прилике да се упознамо - прича млади Бањалучанин.

Слобо Милошевић возио за Тита
Слободан Милошевић (70) из Зворника седамдесетих је радио при кабинету предсједника Тита, гдје је возио мини фургон за доставу хране.
- Једном су на економији Беље заклали прасе, јер је Тито пожелио да једе прасеће срце за доручак. Одмах су свињче распорили, извадили срце и спаковали га у специјални кофер да га хитно одвезем у Ужичку 15. Касније су официри из Маршалата дошли да узму и прасе, али месари су већ покупили месо и однијели га кући. Због те крађе избио је велики скандал – сјећа се Милошевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.