Илинка Недић у сто првој години жели да заигра коло

РОГAТИЦA - Старици Миљи Перковић, која има 105 година, придружила се још једна стогодишњакиња у Рогатици. Ријеч је о Илинки Недић, која је на дан светог пророка Илије напунила 101. годину, отуда и име Илинка, и закорачила у прву годину другог вијека.

Пристала је да открије рецепт своје дуговјечности, а тајна је, каже, у томе да се сачува ведар дух без обзира на то које нас животне недаће задесиле. Илинка никад није пушила цигаре ни пила алкохол. Није могла да бира храну, па је јела што и сви други. По природи је весела и чила, а посебно је вољела да заигра коло.

- Волим весеље јер ми је живот био пун туге. И сада бих радо, да могу, заиграла коло - каже бака Илинка.

Иако је преживјела страхоте три рата и у њима остала без својих најмилијих, а у сваком истјерана са огњишта, никада није поклекла.

 - Пуно сам се намучила, па се и сама питам како сам успјела доживјети 101. годину. Од рођења ме пратио тежак сељачки живот, а нису ме заобишле ни патње у ратовима - прича Недићева.

Иако је закорачила у нови животни вијек, још се добро сјећа 1936. године, када се удала за Милисава Недића.

- Мој Милисав био је вриједан и паметан, добар супруг и брижан отац. Нажалост, у браку смо били само нешто више од пет година. Погинуо је половином 1941. Убише га усташе на Лијесци код Борика - рекла је бака Илинка.

Са Милисавом је изродила Јеленку и Радомира, којег је као и Милисава "однио" рат. Тако је са двије ране на срцу изашла из другог рата. Слиједио је мукотрпан живот самохране мајке.

- Била сам и мушко и женско. Орала, копала и радила све друге сељачке послове. Било је дана када сам носила заједно срп и грабље, а по ноћи, умјесто одмора, до јутарњих часова прела сам и плела - рекла је Илинка и додаје да се сама мучила све до 1960, када се преселила код кћерке Јеленке и зета Момчила Љубинца, који су тада живјели у Горажду.

- Са зетом сам се увијек добро слагала, никад ми није рекао ружну ријеч. Наша несрећа била је када смо морали избјећи из Горажда, па смо се доселили у Рогатицу - рекла је Илинка и додаје да је тек у другом животном вијеку нашла свој мир, а највећа срећа су јој двоје унучади и три праунука. Захваљујући њима, старица и у 101. години не скида осмијех са лица.

Здравље

Бака Илинка никада није била у болници, а код љекара је ишла само због грипа и прехладе.

- До прије двије-три године сам прела и плела, чувала овце и музла краву. Наочаре никад нисам носила, а и дан-данас се не могу пожалити на вид - каже бака Илинка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.