И пуне и празне листе руше ђачке снове

БАЊАЛУКА - Док се за поједина дефицитарна занимања, попут месара, број уписаних ђака у сва три рока може набројати на прсте једне руке, у школама као што је Економска у Бањалуци, гдје се тражи мјесто више, испод црте је остало чак 130 ђака, што јасно показује раскорак између потреба тржишта рада и жеља будућих средњошколаца.

У Српској годинама уназад постоји тренд пада интересовања за дефицитарна занимања, упркос финансијским подстицајима и стипендијама. Иако послодавци све чешће траже занатлије, ученици и даље масовно бирају административне и економске смјерове. То резултује ситуацијом да, с једне стране, десетине ђака остају испод црте у појединим школама, док се с друге стране не може формирати ниједно одјељење за занимања која су реално потребна привреди.

Према ријечима помоћника директора Пољопривредне школе у Бањалуци Јасне Петровић, интересовање за профиле као што су агропроизвођач, месар и пекар је веома слабо, због чега ће од ресорног министарства затражити одобрење за спајање одјељења.

- Настојаћемо да месаре и пекаре спојимо у комбиновано одјељење. Штета би била да четворо ђака који су се пријавили за смјер месар не заврше школу. То су углавном дјеца из породица које се већ баве тим послом, обучени ђаци, а недостаје им само диплома - казала је Петровићева за "Глас".

Истакла је да је за смјер агропроизвођача ситуација још гора, јер су се пријавила само два ученика.

- Њих ћемо преусмјерити у слична занимања, попут агротехничара или прехрамбеног техничара или у неки од трогодишњих профила - додала је она.

Петровићева је указала и на проблем великог броја ђака који су остали испод црте, а још се не уписују на школовање за друга занимања.

- Вјерујем да чекају проширење листа које одобрава министарство. Уколико до њега не дође, ти ђаци неће имати другог избора, него ће се морати уписати на неко од занимања у школама које нису попуниле квоте, што ће нам свима добро доћи - казала је Петровићева.

Слична ситуација је и у другим школама. Директор Угоститељско-трговинско-туристичке школе у Бањалуци Борис Спасојевић рекао је да су задовољни бројем пријављених ученика те да су квоте попуњене у свим смјеровима осим конобара.

- Остало нам је још шест мјеста у том одјељењу, али очекујемо да ћемо их попунити у наредном периоду. Занимања која нудимо су тражена на тржишту рада и ученици су тога свјесни - истакао је он.

Директорица Економске школе у Бањалуци Соња Томаш казала је да је за њихова два смјера интересовање било знатно веће од броја мјеста.

- Испод црте остало је око 130 ђака. Вољела бих да их све примимо, али процедура је јасна, уколико не дође до проширења листе, мораће се уписати у друге школе - казала је Томашева, додајући да из године у годину интересовање за ову школу расте.

У Семберији, према ријечима предсједника Актива директора средњих школа те регије Душка Ђурића, упис је у највећој мјери протекао по плану.

- Школе у Бијељини попуниле су капацитете, али има мјеста на одређеним смјеровима Пољопривредне и Медицинске школе. Проблеме имају у Лопарама, гдје ће, по свему судећи, сљедеће године морати ревидирати уписну политику - рекао је Ђурић.

Он је истакао да актив директно не подржава проширење листа у школама које су већ препуне, да не би била угрожена мање тражена занимања у другим школама.

Сличан став имају и директори приједорских школа. Предсједница тамошњег актива Дражена Мршић навела је да ће проширење разматрати тек након што буду завршени сви уписни рокови.

- Ако и буде проширења, оно ће бити минимално, можда по два ученика по одјељењу, јер се ради о одличним ђацима, а одлучивале су децимале - рекла је Мршићева.

Куваља: Премашена очекивања

Директор Техничке школе у Бањалуци Владимир Куваља рекао је да су резултати уписа за четворогодишње смјерове премашили сва очекивања и то управо за она занимања која су дефицитарна, која недостају друштву и привреди.

Он је истакао да постоји тренд да ученици из четворогодишњих смјерова ове школе углавном настављају школовање на факултетима у Републици Српској, што указује на промјену тренда по којем је императив био да се будућност види у одласку у иностранство.

Куваља истиче и да је обавеза која се пред њих поставља унапређење и оснажење система, односно да је сљедећи корак наставак улагања у инфраструктуру и технологију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.