И најмлађи на удару пандемије гојазности

БАЊАЛУКА - Више од 50 одсто становништва у БиХ има прекомјерну тјелесну тежину, а брз начин живота, конзумирање нездраве хране, као и физичка неактивност довели су до тога да је гојазност постала пандемијска болест данашњице, која је, према ријечима љекара, други по учесталости узрок смртности.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Више од 50 одсто становништва у БиХ има прекомјерну тјелесну тежину
• Стопа гојазности код одраслих износи између 21 и 26,5 одсто
• Гојазност је други по учесталости узрок смртности који се може спријечити
• Број гојазне дјеце у сталном порасту, до 2050. очекује се додатни раст
• Око 60 милиона предшколаца и 124 милиона дјеце узраста 5–19 година гојазно у свијету
• Главни узроци: неправилна исхрана, физичка неактивност и савремени стил живота
• Гојазност призната као хронична болест, али се касно лијечи
• Стручњаци позивају на рано препознавање и мултидисциплинарни приступ лијечењу

Глобални раст броја гојазних

Љекари истичу да је број гојазних особа у свијету у сталном порасту у посљедњих 20 година.

- На настанак гојазности утичу генетички, ендокринолошки, психо-социјални фактори, али прије свега суфицитарна исхрана, физичка неактивност и стил живота - рекла је ово за "Глас Српске" шеф Одјељења за дјечију ендокринологију УКЦ-а РС Гордана Букара-Радујковић, истичући да гојазност настаје када је унос већи од потрошње у дужем периоду.

- На Балканском полуострву у 2021. години преваленција гојазности је била између 20 и 30 одсто код дјеце од пет до 14 година. Забрињава чињеница да ће до 2050. године ова бројка повећати на 30 до 40 одсто - рекла је Букара-Радујковић поводом Свјетског дана борбе против гојазности који се обиљежава данас.

Забрињавајући подаци о дјеци

Према њеним ријечима, око 60 милиона предшколске дјеце у свијету је гојазно, а око 124 милиона узраста између пет и 19 година.

- Ако узмемо у обзир и чињеницу да 25,8 милиона дјеце и 35,5 милиона адолесцената болује од метаболичког синдрома, јасно је зашто је гојазност у дјечијој доби један од најважнијих здравствених проблема данас - појашњава Букара-Радујковић. Гојазност се, истиче она, сматра једним од најзначајнијих проблема и према процјени, други је по учесталости узрок смртности који је могуће спријечити.

- Навике исхране од најранијег животног доба су значајне за развој касније гојазности код дјеце. Утврђено је да исхрана мајчиним млијеком смањује ризик од развоја касније гојазности. На гојазност такође утиче и вријеме проведено испред телевизора, мобилних телефона или других уређаја за игре - навела је Букара-Радујковић.

 

Стање код одраслих у БиХ

Интерниста-ендокринолог у Клиници за унутрашње болести УКЦ РС Ивона Рисовић истиче да је, према подацима Свјетске федерације за гојазност и Свјетске здравствене организације за БиХ, стопа гојазности код одраслих износи између 21 и 26, 5 одсто.

- Гојазност је генерално већа међу женама, приближно 20 до 29 одсто, у поређењу са мушкарцима код којих износи око 19 до 24 одсто. Иако више од 50 одсто становништва у БиХ има прекомјерну тјелесну тежину, ова бројка је и даље нешто нижа од европског просјека - навела је Рисовићева за "Глас".

Она наглашава да је гојазност медицински препозната као хронична болест, али да је многи пацијенти и даље не доживљавају на тај начин, те помоћ траже тек када се појаве компликације.

Глобални проблем са озбиљним посљедицама

Ванредни професор Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци, ендокринолог Милена Бркић указала је да је гојазност велики глобални здравствени проблем који физички и психички утиче на појединца, али представља и социјално и економско оптерећење за породицу, здравство и друштво уопште.

- Више од милијарду становника планете болује од ове болести и уназад двије деценије број обољелих у Европи је троструко већи. То захтјева ангажман свих нас, почевши од појединца  преко медицине и фармације до државних инстутуција - навела је Бркићева.

Она посебно упозорава да је код дјеце и адолесцената стање забрињавајуће, нарочито у пубертету када почињу хормонске промјене. Додала је да је била свједок да су редукцијом тјелесне тежине многе породице оствариле жељено потомство.

Подаци из Српске и потреба за системским приступом

Из Института за јавно здравство РС навели су да посљедњи подаци о вези са процјеном стања ухрањености одраслих у Српској, потичу из 2010. године и да су прикуљени у оквиру истраживања здравственог стања становиштва.

- У Српској је тада прекомјерну тјелесну масу имало 57,6 одсто становништва, док је 21,6 одсто било гојазно, што је за два одсто више него 2002. године. Подаци показују да је абдоминална гојазност посебно распрострањена – навели су из Института.

Поводом Свјетског дана борбе против гојазности у УКС РС биће одржан симпозијум под називом "Метаболичка хирургија - мултидисциплинарни приступ лијечењу гојазности", на којем ће љекари указати на значај раног препознавања и савременог лијечења ове болести. Лијечење гојазности је, истичу, веома комплексан процес у чему поред ендокринолога учествују и кардиолог, пулмолог, психијатар, гастроентеролог, анестезиолог, хирург, нутрициониста и други стручњаци.

Два типа

Гордана Букара-Радујковић истиче да постоје два основна типа гојазности с обзиром на распоред масног ткива, а то су андроидни тип са накупљањем масног ткива у абдоминалном подручју, а други је гиноидни тип са накупљањем масног ткива у подручју бедара и бокова.

- Абдоминална гојазност код одраслих представља ризик за развој инсулинске резистенције, кардиоваскуларних болести, дијабетес мелитуса тип 2, као и можданог удара. Повезаност центрипеталне дистрибуције масног ткива и поремећене хомеостазе глукозе и инсулина доказана је код дјеце и адолесцената - појаснила је Букара-Радујковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.