И дрво отвара душу

БИЈЕЉИНA - Не зна се поуздано ко је први у породици Лакетића у Семберији почео да обрађује дрво, али се зна да су упокојени Лазар и његов син Милорад били врсни мајстори столари. Правили су од дрвета све што је било потребно у селу: ормаре, столове, столице, кревете, запрежна кола, каце, бурад...

Породичну традицију наставио је Милорадов син Драгиша Брацо Лакетић. У први мах правио је све што су сељаци наручивали, али његов немирни дух га је гонио даље. Посветио се резбарењу. Брацо је свој занат усавршавао, па је почео да ради орнаменте за рукохвате пиштоља и ловачких ножева, а касније и на кундацима пушака. Временом су Брацине рукотворине постале права умјетност, јер је почео да бира најквалитетније дрво и мотиве.

Лакетић каже да га је дуборез препородио, јер рад са дрветом оплемењује и даје немјерљиве могућности да се разгали машта.

- Тако стварам читав свој свијет фигура и њима причам приче. Сваки предмет је уникат. Када узмем комад дрвета, дуго га окрећем и посматрам, тражим му душу. Када осјетим да сам успоставио неки тајни контакт са дрветом, почињем да радим. Чиним то полако и стрпљиво, па на крају оним што начиним задовољан сам, првенствено ја, а тиме и муштерија - објашњава Брацо Лакетић.

Недавно је почео да прави и иконе од дрвета. Посебно је поносан на икону Светог великомученика Георгија, јер је Свети Ђурађ крсна слава Лакетића, донесена из старог завичаја, некадашњег села Домани, у близини Невесиња, још прије више од два вијека.

 - Предмет или гравура који израдим прво своју немушту причу исприповиједа мени, па када је ја разумијем, онда ту рукотворину показујем другима. A те приче дрвета су топле и искрене. Дрво казује о ономе ко га је посадио, у којој је шуми расло, како га је сунце гријало, који су га вјетрови савијали, који су све људи ходили у његовој близини... Тако се прича коју сам чуо од дрвета разликује од оне коју казују фигуре начињене од њега - прича Драгиша Лакетић.

Возила

Упоредо са дуборезом овај мајстор је експериментисао и са бојама и лаковима. И у тој области је стигао скоро до савршенства. Осим дрвета, Брацо лакира и метал - посебно мотоцикле, јер је и сам заљубљеник у мотоциклистички спорт.

- На мотоциклу сам путовао у неколико држава и упознао сам доста добрих људи. Посматрао сам њихове скупоцјено украшене машине, па сам одлучио да и ја украсим свој мотоцикл. Успјело ми је, па сада уређујем и возила мојих пријатеља, а почео сам украшавати и глисере - вели Брацо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.