И дјеца им окренула леђа

БРAТУНAЦ - У згради бивше грађевинске школе, која се налази у центру Братунца, тренутно живи двадесетак, углавном старијих Срба, који су се прије пет, шест година уселили у овај објекат и претворили га у колективни центар.

На овом мјесту, које називају чекаоницом смрти, за годину дана умрла су четири бескућника. Посљедњи међу њима био је Слободан Урумовић (61) из Зенице који је прошле седмице, са тешким ранама по цијелом тијелу од дугог лежања и нехигијене, одвезен у општу болницу у Зворнику. Физички и психички запуштен човјек, како је констатовало медицинско особље те болнице, Слободан је годинама  живио у веома тешким условима и, да би преживио, више гладан него сит радио  је најтеже физичке послове.

Братунчанин Илија Николић, који је познавао Урумовића каже да тај несрећник има четворо дјеце, три кћерке и сина.

- Нико му од њих није долазио. Док је лежао непокретан носили смо му храну, али није могао да једе. Није био у стању да говори и прије неколико дана одвезен је у зворничку болницу, гдје је и умро - потврдио нам је Николић.

У старој грађевинској школи живи Жарко Грбић (75) из Горњих Петровића код Крупе. Ослијепио је прије неколико година. У огромној соби, пуној дрва и непотребних ствари, са њим живи син Ранко са супругом Мирославом и кћерком Миланом.

- Посљедњи пут био сам на свом имању прије пет година. Све је тамо сравњено са земљом и немамо гдје да се вратимо. Немамо ни право на алтернативни смјештај, јер није имао ко да поднесе захтјев да нам се обнови кућа - очајан је Жарко, који истиче да би се он вратио у родне Петровиће да није изгубио вид и да тамо, као некад, има своју кућу.

Он каже да прима мјесечно 48 марака од братуначког Центра за социјални рад и да његова породица једва преживљава од Ранковог повременог надничења, јер је и он слабог вида.

Шта ће бити са Грбићима и докле ће петогодишња Милана живјети у бившој школи, не знају ни они сами. Стежући своје играчке, које су јој, каже, поклонили неки добри људи, свакодневно гледа у свијет око себе, који је права слика људског дна. Иако се из зграде, у којој већина соба личи на голубарнике, шири се оштар и непријатан мирис запуштеног простора, старац Жарко прибојава се куда ће ако се, како је чуо, буде реновирао овај објекат.

Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске нема обавезу према овим бескућницима јер им је имовина у Федерацији БиХ враћена. Они нису ни брига општине Братунац јер се не воде као лица без смјештаја.

Говорећи прије неколико дана у Зворнику о људима који су још смјештени у колективним центрима, републички министар Омер Бранковић је истакао да је Влада утврдила да је око 70 одсто корисника тих центара за геријатријски смјештај.

- Имамо 164 таква лица и ради се, углавном, о једном или два члана домаћинства. Планирали смо да изградимо геријатријски центар, како бисмо смјестили те људе и, највјероватније, ће то бити у Добоју, гдје ће се реновирати постојећи Дом пензионера - рекао је министар Бранковић изразивши жаљење што се међу тим бескућницима налази и један број старих особа које су напустила њихова дјеца.

Влада спремна да помогне

- Имамо примјере да су дјеца оставила оца или мајку у колективним центрима, док су се они снашли, купивши кућу или стан - истакао је министар Омер Бранковић, напоменувши да је републичка власт спремна да помогне тим бескућницима.

Он је појаснио да ће се у таквим случајевима "њихово власништво над непокретном имовином пренијети на ентитет или државу, који ће бринути о тим лицима".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.