Храст лужњак стар пет хиљада година

СРБAЦ - Фирма "Калипсо Ронинг" из Градишке почела је вађење огромног храста лужњака који је пронађен половином јула у муљу корита ријеке Врбас у Српцу, за који се процјењује да би могао бити стар пет хиљада година.

Сагласност за вађење стабла дала је Aгенција за воде обласног ријечног слива Саве из Бијељине, која је наредила општини Србац да до 5. октобра организује акцију извлачења овог капиталног примјерка смјештеног на локалитету "Зечева старача" како се не би угрозила ерозија обале ријеке.

По пријему дописа представници општине су контактирали Шумарски факултет у Бањалуци који је раније показао жељу да уради стручну експертизу храста и изложи га у кампусу Универзитета у Бањалуци за потребе практичне наставе студената. Занимљиво је да су са факултета позвали у помоћ градишку фирму иако је са њом вођен спор пуна два мјесеца око права на вађење стабла.

- Пристали су да изваде дрво уз одређену надокнаду и чим га извуку на обалу, урадићемо све потребне анализе како би се процијенила његова старост и вриједност. Сигурно је да је дугачко најмање 20 метара и има пречник око два метра, што потврђује да би заиста могло бити ријечи о примјерку абоноса старог неколико вијекова - каже декан Шумарског факултета доктор Зоран Говедар.

Интерес за храстом прво је показало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, а послије тога и Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, који су цијелу ствар потом пребацили на Шумарски факултет. У међувремену, надлежност над храстом лужњаком се поново промијенила тако да је ових дана бригу над дрветом преузео Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалуци, који је задужен за очување и одржавање биљних и генетских ресурса у РС. Оваква ситуација изненадила је фирму "Калипсо ронинг" из Градишке.

- Сада нам ништа више није јасно. Звали су нас са Шумарског факултета, радимо на вађењу већ три дана и сада одједном чујемо да је тај Институт главни у цијелој причи. Звали смо их, али се не јављају, нико није долазио да нас обиђе и не знамо ни ко ће нам то све платити. Да ствар буде гора, храст је дубоко укопан у земљу и тек смо га мало успјели помјерити - каже власник фирме "Калипсо ронинг" Дејан Ковачевић и додаје да су промијенили неколико сајли и очекују да стигне помоћ механизације Грађевинске фирме "Хидрокоп" из Бањалуке.

- Чекамо да нам неко каже шта да радимо кад га извучемо. Да га привремено закопамо у земљу то је готово немогуће јер бисмо морали ископати рупу дугачку 30 и широку два метра - каже Ковачевић.

Директор Института Никола Мићић тврди да нема никаквих проблема и да ће све обавезе према извођачу бити регулисане.

- Добили смо надлежност јер у раду наше организације учествују Шумарски, Пољопривредни и Природно-математички факултет и корист од тога ће имати студенти све три институције. У контакту сам са деканом Зораном Говедаром, као и са ректоратом, и они су гарантовали да ће све бити на вријеме исплаћено. Важно је само да радови буду квалитетно урађени и да се дрво не оштети јер желимо да га у једном комаду изложимо у нашем кампусу - каже Мићић.

У градишкој фирми кажу да је дрво већ оштећено на неколико мјеста и надају се да посљедице неће бити велике.

- Види се да су мјештани долазили и покушали да га пресијеку моторном тестером на чак три мјеста. Сигурно не би било лијепо изложити такво дрво ако су оштећења превелика. Чак се виде и сајле обмотане око дрвета, што значи да су већ све припремили за извлачење - каже Дејан Ковачевић.

Старо корито Врбаса које пролази кроз овај крај је сигурно најбогатије и најочуваније налазиште храста лужњака и процјењује се да у води још има на десетине капиталних примјерака. Неке од њих су већ мјештани извукли на обалу, а неки такође извирују из воде.

- Ето, видите храст преко пута, дугачак је најмање десет метара, али је иструлио. Неко га је извукао и припремио за обраду, а то се овдје свакодневно дешава. Продају га и зарађују силне паре, а немају никакве папире. Наша фирма има сва потребна документа и дозволу за вађење ријечних препрека, а нама то оспоравају и тврде да гледамо сопствену корист. Па, гдје је ту закон - тврди Ковачевић.

У Институту за генетичке ресурсе очекују да би храст могао бити извађен већ током викенда.

- Прве процјене показују да би се могло радити о абоносу старом чак пет хиљада година, па би то сигурно била велика атракција, како за саме студенте, тако и за све Бањалучане и туристе који дођу у Републику Српску - каже Мићић.

Стабла падала пуних пет вијекова

Српчани се и данас сјећају великог стабла храста лужњака који је пронађен у децембру 2009. године. Храст је био дужине седам и пречника 1,3 метра и имао је око 25 кубних метара масе. Претпоставља се да је растао најмање 200 година.

- Још у 16. вијеку подручје око доњег тока Врбаса било је покривено тако густом храстовом шумом да је то личило на прашуму. Џиновска стабла су због старости падала на земљу, временом су била затрпана, а Врбас је позната ријека која често мијења своје корито прекривајући тако водом затрпана стабла која остају без кисеоника и нису изложена труљењу - каже србачки истраживач и публициста Данило Кошутић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.