Храбро крчи пут ка остварењу сна

ОШТРA ЛУКA - Дијана Грујичић (25), која је прије десет година остала парализована послије купања у оближњем потоку поред куће, захваљујући помоћи хуманих људи и упорности, коначно је напредовала у лијечењу и недавно поново стала на своје ноге.

- Од када сам се разбољела прије десет година непрестано радим вјежбе и има напретка. Хвала Богу, од прије два мјесеца почела сам уз помоћ штака да правим прве кораке и презадовољна сам резултатима - каже Дијана ведрог и насмијаног лица.

Она каже да је неизмјерно захвална Вујадину и Драгици Милојевић из Љига, који су јој омогућили да борави у Бањи Вруици. Ови добри људи су јој понудили да код њих буде смјештена, а за Дијану је боравак у овој бањи био врло користан, чак и пресудан.

- У тој бањи сам стала на штаке и дугујем велику захвалност породици Милојевић код које сам била смјештена, јер мало је људи који на тај начин помажу неком кога никада нису ни видјели већ само у новинама прочитали о њему - каже Дијана.

Она додаје да наде има и да су љекари оптимисти, као и она, јер док је стигла до штака, извјесно је да ће и проходати.

Дијана чека потврду да ли има слободног мјеста у Рахабилитационом центру у Игалу, гдје треба да иде на десетодневну рехабилитацију, а што је опет поклон хуманих људи из Бијељине. Веома успјешно слика и на тај начин успијева понешто да заради.

- Прије неколико дана продала сам четири слике и зарадила 350 марака - каже Дијана, која не одустаје од свог сна да се упише и заврши ликовну академију.

- До идуће школске године, ако успијем проходати без штака, кренућу на факултет - каже Дијана.

Њена мајка Миломирка истиче да је пут до остварења Дијаниног сна веома тежак, јер у породици нико није запослен.

- Дијана прима 41 марку од Центра за социјални рад, ја имам двије краве чије млијеко продајем дубичкој мљекари и тако мјесечно зарадим 200 марака. Мој муж Бошко, Дијанин отац, понекад нешто заради на надницу, али то је све слабо, јер имам и сина Вељка од 23 године који не ради и још једну петнаестогодишњу кћерку Бобану која иде у средњу школу - прича Дијанина мајка Миломирка.

Aутомобил

Aутомобил марке "ауди", намијењен инвалидима, са ручним командама, ни послије године Дијана још није успјела да региструје, али има обећања да ће у року од тридесет дана и то бити ријешено и да ће несметано моћи да га вози.

- Aко добијем одобрење да региструјем аутомобил, људи који су ми га донирали, Слободан и Љубица Радуловић, из Приједора, који живе и раде у Њемачкој, рекли су ми финансијски помоћи и при регистрацији возила - каже Дијана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.