Животни пут Јелене Миладиновић: Холивудска прича са београдским коријенима

Док се у Лос Анђелесу, граду снова и филмске индустрије, свакодневно снимају нове приче, једна од њих припада и Јелени Миладиновић. Српкиња, која већ годинама живи у Холивуду, данас је ангажована на филмским пројектима Гордона Гетија, а њен животни пут од дјетињства у Београду, преко врхунског спорта и студија у Америци, до рада у ФБИ, приватној авијацији и глуми, свједочи о упорности, дисциплини и храбрости.

У разговору за "Глас Српске" Јелена открива како су је коријени обликовали, а Холивуд јој отворио врата нових изазова.

Београд у срцу

- Одрастање у Београду било је срећно упркос томе што је тај град за време 1990-их и раних 2000-их година пролазио кроз велике промене због ратова. Већина људи сналазила се за егзистенцију и гледала на боље сутра. Упркос томе држали смо се заједно, ослањали једни на друге и дружили. И данас се сећам наше комшинице која је долазила увече са свећом код нас када није било струје да загреје млеко за своју бебу, јер смо ми у стану имали плин - присјећа се Јелена.

Од малих ногу вољела је дружење, а то се ни до данас није промијенило.

- Прва дружења и социјална свесност су настали у Београду и то ми је постала база за каснији живот. Увек сам волела испуњен живот и сваки пут када дођем у Београд сетим се почетака и изнова добијем додатну радост за животом - наводи Јелена и додаје да јој је управо њена тврдоглавост помогла да се уклопи и боље споразумије са људима из разних земаља, као и да добије нове амбиције.

Спортска каријера

Ова успјешна Српкиња одмалена је вољела веслање, а прве спортске подвиге постигла је у Црвеној звезди.

- Веслање ме је научило дисциплини, издржљивости и тимском духу. Такмичења сам доживљавала озбиљно од првог тренутка, па чак и када би се одржавале мање важне или забавне трке, ја бих приступала са концентрацијом и дозом треме помешане са адреналином. Трке су ми помогле да научим да се боље носим са притиском – присјећа се Јелена.

У Црвеној звезди, наводи, научила је да весла и тренира.

- У Данубиус сам прешла због тадашњег тренера који је био специјалиста за женско веслање и који је усавршио моју технику због које сам напредовала. Данубиус је био моја одскочна даска за Америку и њихову прву дивизију у веслању на колеџу  - наводи Јелена.

У разговору за "Глас" присјетила се најтежег и најпоноснијег тренутка у спортској каријери.

- Први најпоноснији тренутак ми је био кад сам први пут постала државна првакиња у својој категорији, а други када сам са тимом у Америци држала прво место у држави током целе године. Те године, нажалост, нисмо завршили први, већ четврти на финалној трци, али то је и дан-данас најбољи пласман Универзитета Јужне Калифорније (УСЦ) у женском веслању – наводи она.

Наглашава и да јој је најтежи тренутак у менталном смислу био када јој је тијело отказало после једне трке на Палићком језеру.

- То је период када се нисам најправилније хранила. Само сам јела пецива и слаткише (што сам највише и волела) и нисам имала довољно хранљивих материја да мој организам издржи напор  - наводи она и додаје да је и данас захвална веслању, јер је спортски менталитет пренијела и на професионалне воде.

Одлазак у Град анђела

Управо је веслање била њена одскочна даска за одлазак у Град анђела и студирање психологије у том граду.

- Познато је у кругу веслача да се преко веслања може отићи на студије у Америку. Мене је Лос Анђелес из неког разлога магнетски привлачио и знала сам ако одем за Америку, то  ће бити мој град. То је био најбољи избор у мом животу у том тренутку, јер сам знала да ћу научити нови језик и завршити један од престижних универзитета - УСЦ - наводи Јелена.

Када је ријеч о опредјељењу за студије, наводи да јој је психологија била најзанимљивији предмет у средњој школи.

- То је било довољно да изаберем тај правац. Такође, волим разговор са људима и занимало ме је како људи размишљају. Касније ме је највише заинтригирала криминална и спортска психологија коју сам употребљавала у свакодневном животу - додаје она.

Присјећа се и да није имала много изазова када је дошла у Америку те да је тамо била прихваћена од самог почетка.

- За сваки амерички празник позивана сам од стране неке америчке породице да прославим празнике са њима. Тако сам научила доста о њиховој култури. Са друге стране њима сам била интересантна зато што сам из Србије и другачија. Хтели су да знају какав је живот код нас, а ја сам са задовољством причала о нашем народу, географском положају, култури и наравно укусној храни. Овде на западној обали се мање зна о Балкану генерално, мада кад поменем Југославију, људи знају - наводи Јелена.

Долазак у ФБИ

Након студија спортску каријеру оставља иза себе, јер више није имала стипендије и остале погодности које је имала као спортисткиња на колеџу. И недуго након тога, почиње њен ангажман у ФБИ.

- Прелазак са студија на рад у установи која се бавила спасавањем жртава трговине људима био је брз. Аплицирала сам за посао прво јер сам мислила да ћу радити у кол центру али када сам добила позив за интервју сазнала сам детаљан опис посла. Истог момента ми се тај посао допао и добила сам радни ангажман одмах након првог интервјуа - казала је Јелена.

Једна од њених главних одговорности у ФБИ била је организација спасавања жртава проституције и трговине људима.

- Морала сам да будем максимално концентрисана и брза, јер живот и здравље жртве може да зависи од тога колико брзо организујем читаву операцију. У тим тренуцима нисам имала ниједну негативну мисао, а мој циљ је био избављење жртве. То су углавном била деца и тинејџери узраста од 11 до 17 година - наводи Јелена и додаје да је срећна што је свако њено спасавање извршено успјешно.

У установи која се бавила спасавањем жртава трговине људима била је  једна од одговорних за безбједност жртава и имала је увид у сваки случај,  од приче кроз шта су жртве прошле до тога које лијекове користе.

- Одговорност према жртвама и поверење је било приоритет. Чак рецимо ако ФБИ агент жели да сазна информацију о жртви која би помогла да се дође до одређеног доказа, а жртва ми је у поверењу одала информацију и замолила да остане између нас, ја ту информацију чувам за себе - открива Јелена детаље рада.

Присјећа се и да су жртве Џефрија Епстина такође звале за помоћ, али и да су биле исувише уплашене да дају детаље потребне за организацију спасавања.

- Епстин је ухапшен кад сам престала да радим у овој институцији - додаје Јелена уз поруку да ју је рад у ФБИ научио да буде брза и тачна под притиском.

Приватна авијација

С обзиром да је институција у којој је била лоцирана у ФБИ затворена, Јелена се одлучила да промијени правац те одлази да ради у приватну авијацију.

- Околности у Америци су такве да компаније обучавају раднике за посао. Оснивач компаније где сам отишла на разговор за посао је видео да могу да савладам одређено авијацијско градиво. Та компанија је мала и јединствена, али мноштво великих компанија које поседују приватне авионе као и људи који имају своје авионе користе тај софтвер - казала је Јелена.

Већина пилота са којима је сарађивала, присјећа се, били су изузетни људи.

- Најизазовније је било учити пилоте који су у својим 70-им и 80-им годинама и који су навикли да све рачунају на папир. Деловали су верни својој рачуници и без обзира на софтвер, свакако би проверавали својом методом са папиром и оловком, док би се млађи пилоти у потпуности ослањали на технологију – наводи Јелена.

У медијима се спомиње и да је софтвер за пилоте на ком је радила био и у авиону Илона Маска, а Јелена нам је објаснила о каквом софтверу је ријеч.

- Софтвер бих кратко описала као џиновски авијацијски калкулатор. Тај софтвер је генијалан, изузетно је занимљив и користан за све који лете – каже Јелена.

Нагласила је да велики број познатих личности користи тај приватни аеродром на којем је радила, а како наводи, пренесена су им и сазнања да је ту радила један период и Мерилин Монро прије него што је постала славна.

- То је највећи приватни аеродром у Калифорнији и како су причали, најкоришћенији приватни аеродром у свету. На пример, предсједник слеће авионом на тај аеродром. Илон је паркирао често свој авион поред наше канцеларије. Већина људи који лете приватно су опуштени и не истичу се – казала је Јелена и додала да је на њу велики утисак оставила Кортни Кардашијан, јер када је једне прилике напуштала аеродром, она је стајала на излазу и отворила јој врата.

Снашла се и у глуми

И ту није крај Јелениним постигнућима, јер након приватне авијације почиње да иде у школе глуме у Холивуду, што јој отвара врата за ангажман и у филмској индустрији.

- На то тренутно обраћам доста пажње и изузетно ми прија рад са другим глумцима и продуцентима. Филмска индустрија се враћа након протеста и мења се због популарности вертикалних драма. Иако је изузетно мала улога, поносна сам јер сам преко кастинга доспела у филм Гордона Гетија (сина великог Гетија). На сету сам упознала феноменалне људе. То ће бити мало другачији филм и изаћи ће ове године  - навела је Јелена.

У балансирању много различитих каријера и изазова у животу помаже јој добра организација и једноставност.

- Навикла сам да завршавам више обавеза у исто време. Понекад се препустим случају - када се превише ствари дешава у исто време, сачекам да се бура сама слегне и ствари саме стану на своје место или ако не, онда се опет само организујем. У скорије време морам саму себе да подсетим на битност једноставности и да радим на стварима на које могу да утичем, а да једноставно пустим оно на шта не могу да утичем - наглашава Јелена.

За крај нашег разговора осврнула се и на то како је бити Српкиња у Лос Анђелесу и радити у окружењу Холивуда и технолошких иновација.

 - Срећна сам и поносна на то одакле долазим. Наш народ има менталитет и гостопримљивост која се овде брзо заволи. Када бих кроз рад рекла да сам Српкиња, често би ми неко поменуо како је радио са Србима који су оставили  добар утисак, укључујући и мог бившег шефа у авијацији који је хвалио српске програмере. Када причам одакле сам, увек поменем и Југославију – наводи Јелена.

И за сами крај, открила нам је да ли постоји жеља коју још није остварила.

- Желела бих још да добијем пилотску лиценцу за приватне авионе. То је жеља коју мислим да у било ком животном добу могу да остварим, само је потребно одвојити сате за летење и полагање - закључила је ова успјешна Српкиња.

Порука младима

Јелена Миладиновић поручила је младим људима којима се пружи прилика за међународну или неуобичајену каријеру, да се упуте без страха јер се увијек нови путеви отварају.

- Сваки посао и животно искуство се може искористити за даљи животни ток. Амбиције саме по себи оплемењују - поручила је Јелена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.