Херцеговина усред Мичигена

ТРЕБИЊЕ - Тамо далеко, на обали језера Мичиген, у Чикагу, Милош Шегрт поријеклом из Требиња, заједно са својим пријатељима из овог града, Aмериканцима српског поријекла чува обичаје.

Чак се може рећи да је направио прави мали херцеговачки кутак у Чикагу.       Многи га знају као најмлађег гуслара на свесрпским просторима, а у овом граду је већ неколико година. На тавану је направио праву сушницу за месо, а када дође сезона ракије и то се неизоставно обиљежава.

- Окупимо се овдје често. И уз гусле запјевамо. Када се тако коцке поклопе, окренемо јагње на ражњу, пијемо вино, осјетимо пуцкетања ватре из камина, помислимо да смо негдје у нашој Херцеговини. Да су нам близу и Тврдош, и Добрићево, и свети острошки манастир. A онда отворимо врата и чујемо буку овог вишемилионског града који нас је примио у своје окриље - рекао је Шегрт и додаје да у шали кажу да је Чикаго српска инострана престоница.

Када дође Божић, додао је он, онда је посебно весело.

- Све наше обичаје испоштујемо без разлике што смо хиљадама километара далеко. На Бадње вече ложимо бадњаке, спремамо печеницу.... Само што нема наше Херцеговине нигдје на свијету - каже Милош Шегрт.

Он и његови пријатељи недавно су одржали и завичајно вече на коме су наступиле изворне народне групе, гуслари, фолклораши, пјевачи и то у сали Саборног храма на Редвуд драјву у Чикагу. Многи Срби посјетили су ово вече пуно носталгије и народних звукова. Стигао је и владика новограчанички Лонгин.

- Оваква окупљања много помажу “нашим људима” да обнављамо пријатељства, да се не отуђимо, не заборавимо ко смо, шта смо и одакле смо - каже владика Лонгин.

У Саборном храму Светог васкрсења у Чикагу млади Срби су окупљени у бројна друштва као што су Црквени хор, Фолклорна група “Соко”, а ради и школа на српском језику....

- Све у свему, велики српски кутак у далекој Aмерици. Многи су наши Херцеговци овдје. Један од најпознатијих је свакако Бранко Тупањац, познати ктитор, наш честити Херцеговац - каже Милош и са носталгијом у гласу додаје. “Ех, да ми је да уз гусле запјевам код мене у Aранђелову. Чини ми се да би сва носталгија нестала”.

Кафана

- Када “наш човјек” први пут дође у Чикаго, највјероватније прва станица биће једна од неколико српских кафана. Послије тога све иде много лакше. У кафанама се проналази све, и ријеч утјехе, и нови пријатељ, и стари земљак, али и оно што Србин у Aмерици није још изгубио, што га и највише веже за отаџбину и придошлице из српских земаља, а то је његова српска душа - испричао је Шегрт.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.