Херцеговци поднијели жртву за слободу

НЕВЕСИЊЕ - У Крековима код Невесиња јуче је, у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС, обиљежена 136. годишњица херцеговачког устанка, у историји познатог као Невесињска пушка.

Обраћајући се скупу у Крековима, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић рекао је да је судбина српског народа стално трагање за правдом и слободом, што је на бројним примјерима показао и народ невесињског краја.
- Херцеговачки јунаци, предвођени Пером Тунгузом, поднијели су жртву за узвишени чин, дарујући будућим генерацијама слободу. Окупили смо се на овом часном и узвишеном мјесту да се присјетимо храбрости одважних јунака који нису трпјели угњетавање и који су изнад свега цијенили слободу - рекао је Ђокић.
Он је нагласио да садашње вријеме није вријеме побуна и устанака, нити један од начина на који би се бранила Српска.

- Српска је једна реалност и она треба да се брани и чува дипломатским и демократским средствима, јер је само то начин да се очува оно што је годинама стварано - истакао је Ђокић.

Начелник општине Бранислав Миковић истакао је да Невесињска пушка служи као украс и понос народа Невесиња, Херцеговине и свеколиког српског народа који је у свим бунама и устанцима био чувен по патриотизму, храбрости и честитости.
- На овом свијетлом и историјском мјесту искра је запалила ватру у камену и у очима правдољубивог и слободарског свијета представила Херцеговце као највеће борце за вјеру, правду и слободу - поручио је Миковић. Он је нагласио да су храбри устаници остали узор многим генерацијама које су браниле част и достојанство.

Устанак познатији као Невесињска пушка подигнут је 5. јула по новом, односно 23. јуна по старом календару 1875. године против отоманске власти, а убрзо се проширио на цијелу БиХ.
Херцеговачки устанак један је од најзначајнијих догађаја у српској историји 19. вијека јер је, покренувши такозвано "источно питање", означио крај постојања Отоманске империје.
Посљедица устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес, 1878. године, на којем су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Aустроугарска, вољом великих сила, окупирала БиХ на 30 година.

Невесињска пушка испаљена је 23. јуна 1875. године, а у устанку су се највише истакли Лука Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Пера Тунгуз, Пеција Петровић, Голуб Бабић, Стојан Ковачевић и Богдан Зимоњић. 

Почаст храбрим борцима

Послије парастоса погинулим устаницима, вијенце и цвијеће на спомен-обиљежје српским јунацима положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић, делегације Народне скупштине РС, Борачке организације РС, Трећег пјешадијског РС пука Оружаних снага БиХ, Републичке организације породица заробљених бораца и несталих цивила, Савеза удружења ратних војних инвалида, Савеза логораша РС, општине Невесиње и Општинске борачке организације.

Скупу је присуствовала и државна делегација Црне Горе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.