Херцеговачки устаници упалили пламен који Срби треба да чувају

Невесиње - "Невесињска пушка" један је од најзначајнијих датума који се обиљежавају на подручју Републике Српске јер су прије 140 година храбри херцеговачки устаници упалили пламен који српски народ треба да његује, чува и преноси будућим генерацијама,

рекао је предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић. Савановић је вечерас у Невесињу, на централној свечаности обиљежавања 140 година од херцеговачког устанка познатог као "Невесињска пушка", најавио да ће надлежно министарство, с обзиром на размјере устанака у Херцеговини, покренути иницијативу Министарству за рад и социјалну политику Србије да датум "Невесињске пушке" заједнички обиљежавају, изражавајући наду да ће то двије владе верификовати.

Подсјећајући на храбре херцеговачке устанике који нису жалили животе за слободу, он је истакао да је судбина ових простора била таква да се слобода крвљу морала плаћати.

"С правом се сматра да је херцеговачки народ први који је дигао заставу против фашизма. Судбина српског народа је да мора да се бори и крв пролива за слободу", рекао је Савановић који је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.

Он је додао да је невјероватно да слободарски српски народ није верификован код великих сила које су кројиле судбину и карте свијета.

Савановић је напоменуо да су се Срби борили само за своје право на постојање и опстајање и право на своје просторе, заштиту нејачи од оних који су кроз историју нападали ове просторе.

"Из овог слободарског мјеста поручујемо свим политичарима да пазе какве одлуке доносе, јер оне значе судбину овог народа и такве одлуке могу да буду лоше по српски народ, посебно за онај који је цијели свој живот био на страни слободе и за ту слободу дао велике жртве", нагласио је Савановић.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић поручио је да обиљежавање 140 година од прве невесињске пушке треба да буде путоказ за будућност и да подсјећа како се српски народ увијек у прошлости морао изборити за своју слободу.

"Сјећањем на прву невесињску пушку и на све остале битке нашег народа, а посебно на одбрамбено-отаџбински рат, чувамо и јачамо Републику Српску, јер само нам је она гарант опстанка на овим просторима и гарант наше будућност", нагласио је Милетић.

Он је истакао да је српски народ познат као народ који је, можда од свих народа у Европи, па и на цијелој планети, најдуже и најупорније ратовао за право на живот, за покољења која долазе.

"Неки народи нису ни постојали толико дуго колико смо ми ратовали. Наша слобода се мјери вијековима страдања и жртвовања", рекао је Милетић и додао да је најдуже трајала борба против Османлија.

Он је навео да у Невесињу још има потомака војводе Петра Радовића и других невесињских првака који су опалили и подигли невесињску пушку, те својим пушкама и слободарским срцем узбуркали цијелу Европу.

Милетић је поручио да ће Борачка организација учинити све да се "изравнају рачуни" и да се неке институције "натјерају" да раде ипсравно.

"Најприје мислим на Тужилаштво и Суд БиХ за ратне злочине. Неће моћи као до сада да се само на Србима доказују и Срби и назови Срби и Бошњаци и Хрвати и ини странци који су овдје дошли са предрасудама и инструкцијама", рекао је Милетић.

Госте је поздравио и начелник општине Невесиње Момчило Шиљеговић који је указао на значај "Невесињске пушке" и на храброст устаника и војсковођа.

Након обраћања на централној свечаности, којој је присуствовало више стотина грађана међу којима и потомци славних невесињских устаника, приређен је богат културно-умјетнички програм.

У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске и општине Невесиње сутра, другог дана манифестације, код Споменика невесињским устаницима у Крековима у 10.00 часова биће служен парастос, а након тога ће републичке и општинске делегације положити цвијеће.

Током саборовања у Крековима биће приређена такмичења у соколским дисциплинама - бацање камена с рамена, потезање конопа и потезање клипа.

Потомци невесињских устаника више од једног вијека окупљају се да би се присјетили храбрости јунака који су се одважили да се супротставе тада великој свјетској сили - Турској царевини.

Прије 10 година у обиљежавање овог значајног датума из српске историје укључио се и Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, чиме је ова светковина у Невесињу добила републички значај.

Устанак "Невесињска пушка" подигнут је на подручју општине Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти, а убрзо се проширио.

Устанике су тада оружјем и добровољцима подржале кнежевине Црна Гора и Србија, што је довело до отпочињања српско-турског рата и настанка такозване Велике кризе.

Посљедица овог устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес 1878. године на којем су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустро-Угарска на 30 година окупирала БиХ, која је била у саставу Отоманске империје.

У оквиру манифестације биће обиљежена још два значајна догађаја из историје невесињског краја - друга "Невесињска пушка" која је испаљена јануара 1882. године против Аустро-Угарске монархије и трећа испаљена у јуну 1941. године у борби против фашизма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.