ХЕ "Бајина Башта"пуних 16 година не плаша накнаду општин

Дуг се односи на накнаду за потопљено пољопривредно земљиште, али и кањон Дрине на подручју Вишеграда, Сребренице и Рогатице, општина кроз које се простире хидроакумулационо језеро

ВИШЕГРAД - Од 1992. године, када су Хидроелектрана "Бајина Башта" и "Електропривреда Србије" општинама у Републици Српској престале да исплаћују накнаду за земљиште, које су потпиле хидроакумулације, само дуг према општини Вишеград по овом основу, и то без камата, нарастао је на 6,4 милиона марака. Координатор вишеградске општине са хидроелектранама "Бајина Башта" и "Вишеград" Неђо Савић рекао је за "Глас Српске" да се овај дуг односи на накнаду за потопљено пољопривредно земљиште, али и кањон Дрине на подручју Вишеграда, Сребренице и Рогатице. Управо кроз ове општине простире се акумулационо језеро ХЕ "Бајина Башта", дугачко 54 километра, које је настало 1966. године. На име поменуте накнаде, навео је Савић, ХЕ "Бајина Башта", преко " Електропривреде Србије", имала је обавезу да годишње у буџет општине Вишеград уплаћује више од 400 хиљада марака. Према његовим ријечима, била су то - и за оно вријеме - позамашна новчана средства. Уплата законом прописане накнаде текла је без проблема, све до почетка ратних сукоба у БиХ. - У априлу 1992. године ХЕ " Бајина Башта" престала је да уплаћује ову накнаду и наставила је са том праксом и када је завршио рат на овим просторима - истакао је Савић. Он је нагласио да је буџет Вишеграда највише оштећен неплаћањем накнаде за потопљено земљиште, јер се од укупне површине хироакумулације " Бајина Башта" чак 48 одсто налази на подручју ове подрињске општине. Неђо Савић је навео да се руководство општине Вишеград, од престанка плаћања ове обавезе, више пута обраћало менаџменту ХЕ "Бајина Башта", челним људима "Електропривреде Србије" и Владе Републике Српске како би овај проблем био ријешен, истакавши да до сада ништа конкретно није урађено. - Занимљиво је да ХЕ "Бајина Башта" већ готово 16 година није уплатила општинама у Републици Српској ни марку накнаде за потопљено земљиште, док ту законску обавезу све ове године редовно испуњава према општинама у Србији, на чијој територији се простире њено акумулационо језеро - додао је Савић. Он је навео и примјер Одлуке о утврђивању накнада за заштиту и унапређење животне средине, коју је Скупштина општине Бајина Башта донијела 2005. године, коју "Електропривреда Србије" поштује и редовно уплаћује новчана средства у буџет ове општине. Прошле године формирана је и посебна Комисија, састављена од два члана из Републике Српске, два представника "Електропривреде Србије" и два стручњака из ХЕ "Бајина Башта", чији је задатак да пронађе начин да дуг према општинама Вишеград, Сребреница и Рогатица буде измирен и да буде настављено редовно плаћање накнаде за потопљено земљиште. Члан ове комисије и, уједно, представник "Електропривреде Српске" Милан Манигода рекао је да је ово тијело одржало више консултативних састанака у претходном периоду, али да - што се тиче рјешавања конкретног проблема - није кренуло са мртве тачке. - Чланови комисије из Србије су нам на посљедњем састанку у Београду рекли, за нас изненађујући податак, да не постоји законски основ за накнаду за потопљено земљиште општинама у Републици Српској - истакао је Манигода. Р. ТAСИЋ С. СAВИЋ Зворник Начелник општине Зворник Зоран Стевановић рекао је да "Електропривреда Србије" ни овој општини од 1992. године не плаћа накнаду за земљиште, које је потопило акумулационо језеро ХЕ "Зворник". - Због неплаћања те накнаде буџет наше општине годишње је "тањи" за милион марака. Министру привреде, енергетике и развоја Српске Рајку Убипарипу пренио сам став општинског руководства да нећемо тражити да нам "Електропривреда Србије" намири оно што нам је дужна из претходног периода - истакао је Стевановић. Он је додао да је ресорном министру предложио да дио дуга ова компанија из Србије, ипак, треба да усмјери у реконструкцију два моста на Дрини, између Зворника и Малог Зворника, као и да исфинансира изградњу пјешачког моста, који би повезао центре два сусједна града. Велика средства Неђо Савић је истакао да су 400 хиљада марака, колико би ХЕ "Бајина Башта" годишње требало да уплаћује у буџет општине Вишеград, "сразмјерно велика средства", која би ова локална заједница могла да утроши за сређивање градске инфраструктуре, регулисање обала Дрине, те корита њених притока.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.