Хармоника га одвела на пут око свијета

ПРИЈЕДОР - Шездесетдеветогодишњи Приједорчанин Вукашин Тодоран Кајо захваљујући хармоници и свом таленту за музику прокрстарио је цијелом Европом, али и добрим дијелом Азије. Свирао је по кафанама, приредбама, разним манифестацијама и концертима, на којима је пратио позната имена из свијета музике.

Када је имао само двије године, Вукашин је почео да свира на усној хармоници. Тако му је, каже он, причала мајка. Када је имао три године, већ је савладао неке тонове, а онда се разболио од дјечије парализе, због чега је остао инвалид.

Завршио је у загребачкој болници, гдје се лијечио неколико година, али је научио свирати и клавир.

- Игром случаја у болници се нашао некакав клавир. Иако сам био тешко покретан, некако бих отпузао до клавира и почео да га типкам. Мало-помало савладао сам тонове, а касније и неке мелодије које бих чуо са транзистора - прича Вукашин, којем је и мајка била добар музичар.

Његова мајка је свирала хармонику и одлично пјевала.

- Живјела је пуних стотину година. И у старе дане вољела је да запјева - присјећа се Вукашин и додаје да је током лијечења у Загребу поред клавира научио да свира и гитару и прим.

Са петнаестак година почео је да свира по приредбама, на забавама у кафанама. Половином шездесетих година прошлог вијека постао је члан првог професионалног народног оркестра БиХ.

- Оркестар се звао "Ансамбл коло", а било је 13 музичара. Захваљујући ангажовању у том оркестру, нешто касније добио сам и получасовни шоу програм на Радио Сарајеву, у који сам редовно једном седмично одлазио свирати - истакао је Тодоран.

Током своје дуге музичке каријере пратио је многе естрадне звијезде шездесетих и седамдесетих година. Блиски пријатељ му је био познати хармоникаш Јовица Петковић.

Без обзира на године, Кајо и данас често у руке узима своју далапу, коју је, како нам прича, купио седамдесетих година у Италији, а коштала је читаво мало богатство.

-        Захваљујући овој хармоници, обишао сам цијелу Европу. Једино нисам био у Португалији. Ишао сам свирати и нашим радницима који су радили по азијским земљама. Напутовао сам се, али и налумповао и проживио добар дио живота у весељу - прича нам Кајо, иза којег је остало доста љубавних веза јер, како каже, жене су увијек вољеле хармоникаше.

Син Маринко

Вукашин каже да ће музичка традиција породице Тодоран бити настављена. Син Маринко стекао је завидно музичко образовање и већ је постао познати приједорски хармоникаш.

- Знате, године чине своје, тако ми се дешава да многе пјесме заборавим, али зато је ту мој син који ме зачас подсјети. Некад сам ја њега учио да свира неке пјесме, а ево, дошло је вријеме да он сад учи мене - прича Кајо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.