Гуска гледао како туку српске цивиле

БAЊAЛУКA, БРAТУНAЦ - Ратни начелник полиције у Коњицу Јасмин Гуска учествовао је у организованом прогону Срба из Брадине, тврде прогнани мјештани тог села Борислав и Славко Глигоревић.

Они су потврдили исказ бившег припадника резервног састава Станице јавне безбједности Коњиц Миралема Мацића, који је у четвртак у Суду БиХ признао да је 1992. године у Брадини убио једног цивила српске националности, наводећи да су му то наредили Гуска и Шефко Никшић који је такође био полицијски функционер у Коњицу. Мацић, који се терети за злочине над српским цивилима у Коњицу 1992. године, казао је да наредбу није могао да одбије, јер би у противном био убијен.

Борислав Глигоревић каже да је Гуска био у Брадини и гледао како муче Србе.

- Муслимански војници и полицајци дотјерали су нас 27. маја 1992. године у центар Брадине гдје смо затекли већу групу Срба с рукама подигнутим увис. Поредали су их уз велику подзиду и ударали кабловима, шипкама од арматуре, летвама и кундацима. Примијетио сам Јасмина Гуску, који је сједио и посматрао, а онда рекао: "Ј.... им мајку четничку, зар они да заузму наш Коњиц" - сјећа се Глигоревић.

Он каже да је тортура трајала више од шест часова и да је неколико Срба умрло од посљедица батинања.

- Положили су на асфалт Миру Вујачића и крвнички су га ударали. Кад је покушао да устане, убили су га из пушке. Тада су умрли и Петко Глигоревић и Гојко Миљанић, којег смо у бесвјесном стању унијели у ћелију, док му је ишла пјена из уста - рекао је Глигоревић.

Он каже да је касније сазнао да је Гуска наређивао и организовао мучења и убиства Срба с тог подручја, те да је водио акције одвођења мјештана Брадине и околних српских села у логор Челебићи.

Славко Глигоревић, који је такође био међу Србима који су тучени и мучени, сјећа се да су им наредили да се скину до појаса и да су их немилосрдно ударали у присуству Гуске и још двојице Бошњака, које није познавао.

- Ударали су нас неколико часова, а онда су довезли камион и наставили да нас туку док смо ишли према њему. Најтеже су прошли они који нису одмах могли да се попну, јер су услиједили нови ударци - каже Славко Глигоревић и додаје да је тог дана одведен у логор.

Глигоревићи кажу да нису познавали Никшића којег је Мацић такође оптужио, али да знају да је у то вријеме био командир полиције и да је учествовао у злочинима над Србима.

Судско вијеће Кантоналног суда у Мостару 2004. године изрекло је ослобађајућу пресуду седморици коњичких Бошњака међу којима је био и Гуска. Оптужница их је теретила за убиство Срба Славка Суше и Новака Лијескића у мају 1992. године. Према подацима српских удружења породица страдалих Гуска је одговоран и за смрт Миливоја Симовића.

Злочини у Брадини и Главатичеву само су дио звјерстава почињених над Србима у Коњицу гдје је 25. маја 1992. године убијено 44 Срба - 36 из Брадине и осам из оближњег села Брђани. Преживјели мушкарци су одведени у логор Челебићи, гдје су тортуре и убиства настављени. За злочине у Брадини никад није одговарао ниједан припадник бошњачког народа.

Митровић

Предсједник Републичке организације погинулих и заробљених војника и несталих цивила РС Недељко Митровић каже да ће суђење Миралему Мацићу, ако буде праведно, показати да се на том подручју десио ратни злочин организован преко удруженог злочиначког подухвата. Истакао је да предстоји и доказивање да ратни злочин на том подручју има сва обиљежја геноцида.

- На подручју општине Коњиц убијани су сви Срби, не само војно способни мушкарци, него и дјеца, жене и старци, што говори о извршеном геноциду на том подручју. Ми ћемо доказати да је над Србима у Коњицу извршен геноцид - каже Митровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.