Гуме и батерије иду са дивљих депонија?!

БАЊАЛУКА - Српска мијења прописе о управљању отпадом и уводи систем оператера за рециклажу амбалаже, батерија, електронског отпада и гума које се данас често бацају на дивље депоније, док локалне заједнице добијају рок од шест година да уреде депоније и успоставе савремен систем прикупљања и раздвајања отпада.

Како је наведено у Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о управљању отпадом, који је у процесу консултација, новим законским рјешењем уводи се систем "оператера" који ће наплаћивати накнаде од произвођача и увозника за рециклажу батерија, гума и амбалаже, уз обавезу да сав профит уложе у изградњу еколошке инфраструктуре.

Истовремено, локалне заједнице добиле су рок да до краја 2032. године потпуно санирају неуређене депоније и успоставе савремен систем прикупљања и разврставања отпада.

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Бојан Випотник истакао је да су измјене предложене по хитном поступку, јер постојећи систем на терену није давао очекиване резултате.

• ТРЕНУТНО СТАЊЕ

Како је нагласио, током управног надзора у јединицама локалне самоуправе утврђено је да се отпад у највећем броју случајева и даље одлаже на неуређене и неконтролисане депоније, те да нису реализоване законом прописане обавезе у предвиђеним роковима. Управо због истека тих рокова, било је неопходно њихово продужење како би се створили реални услови за успостављање функционалног система управљања отпадом.

Најважније измјене односе се на, додао је он, чланове 99. и 100. закона, којима су дефинисани нови рокови за прилагођавање рада депонија и успостављање система управљања отпадом.

Према предложеним рјешењима, јединице локалне самоуправе имају обавезу да до 2028. године припреме пројекте санације и одреде локације за инфраструктуру, док је рок за потпуну санацију неуређених депонија и успостављање система продужен до 2032. године.

- Циљ је да се постојеће неконтролисане депоније, уз минимална улагања, доведу у стање контролисаног одлагања, чиме се смањује ризик од пожара, загађења и великих трошкова санације - поручио је Випотник.

Он је додао да су управо неуређене депоније и изостанак системских рјешења били највеће "рупе" у досадашњем закону, што је довело до појаве дивљих депонија и слабих резултата у рециклажи.

Осим продужавања рокова, значајна новина је унапређење система проширене одговорности произвођача. За разлику од досадашњег рјешења, које је било ограничено углавном на амбалажни отпад, нови закон омогућава увођење оператера и за друге посебне категорије отпада, попут електронског отпада, гума, уља, батерија и возила.

• ОПЕРАТЕРИ

Оператери ће, како је предвиђено, преузимати обавезе произвођача и увозника, финансирати прикупљање и третман отпада и улагати средства у развој инфраструктуре, с циљем повећања рециклаже и смањења количина отпада на депонијама.

- Овим рјешењем уводимо принцип да онај ко производи отпад сноси и одговорност за његово збрињавање, што је стандард у европској пракси – нагласио је Випотник.

С друге стране, из локалних заједница стижу упозорења да би доношење оваквог закона по хитном поступку могло носити одређене ризике. Предсједник Савеза општина и градова Српске Љубиша Ћосић поручио је да ова област захтијева ширу расправу и укључивање свих релевантних актера.

- Процес доношења законских рјешења из ове области не би требаlо и не смије проћи без консултација са јединицама локалне самоуправе. Ријеч је о изузетно сложеном систему у којем учествују грађани, јавна и приватна предузећа, те који захтијева значајна улагања и вријеме - истакао је Ћосић.

Он је додао да су постојећи капацитети локалних заједница ограничени, те да чак и санитарне депоније са којима Српска располаже функционишу отежано и без адекватног система раздвајања отпада.

- Наметање рокова без реалног увида у стање на терену може довести до нових помјерања и проблема у примјени - упозорио је Ћосић.

• ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ УСЛОВА

Бојан Випотник је истакао да ће увођење оператера у систем управљања и другим посебним категоријама отпада допринијети изједначавању услова за пословање привредних субјеката у БиХ, узимајући у обзир да на подручју ФБиХ већ дјелују оператери за управљање овим категоријама. Према његовим ријечима, у протеклих 11 година један од оператера из ФБиХ прикупио је готово 22,5 хиљада тона електронског отпада широм БиХ, што представља значајан допринос заштити животне средине, али и пословању малих предузетника организованих и ангажованих у систему продужене одговорности произвођача.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.