Горштаци сањају невјесте

ВИШЕГРAД - Вишеградско село Крагујевац је на гребену планине Дикаве на 1.200 метара надморске висине. У њега је ових дана, кад је снијег од 1,5 метар затрпао све сеоске стазе, прва из града стигла екипа "Гласа Српске".

Умјесто жалопојки на тежак живот, велики снијег, нерашчишћене путеве, оскудицу и немаштину дочекала нас је пјесма и гостопримство које се ријетко среће.

Овдје људи као да пуцају од здравља, осамдесетогодишње старице красе дјевојачка лица, а дјеца се од малих ногу уче да издрже на вјетрометини, да се снађу у сметовима, као што су овдашњи, и да се никоме не жале ако их какво зло снађе.

- Не плашимо се сњегова, иако овакав није запамћен у посљедњих пола вијека, припремили смо хране за чељад, сијена за стоку, једино нам у шталама и кућама вода заледила па је доносимо са сеоског корита - прича Бране Милићевић.

Млађо Кнежевић каже да је најважније пропртити до штала, кокошињца, амбара и дрвљаника, па и до сијена, гдје се у току дана хране овце које се јагње скоро мјесец дана.

У овом селу, у којем царује сњежна идила, живи неколико нежења у већ поодмаклим годинама. Причају да су се одлучили да живот проведу на огњиштима предака, али да дјевојке неће овдје да се удају "јер је господски лакше на асфалту".

Домаћин Миле Милићевић, који гаји бикове, има неколико крава, коња и стадо оваца, за младу је "потегао" чак у Aлбанију у једно село код Драча.

- Кад се дјевојком из Aлбаније оженио мој друг Дарко Стјепановић из села Паочића, одем с њим да бирам невјесту. Сретнем тако Валентину, допаднемо се једно другом и доведох је у ово моје забачено село - прича Милићевић.

Валентина се, како овдје кажу, брзо навикла на ово мјесто, комшије је воле као добру снаху, а посебно јој је задовољство да изађе на снијег којег нема у њеном Драчу.

- Овдје је добро, има свега, има меса, млијека, сира, јаја, има купуса, кромпира, парадјза ја овде лијепо живјети, вољети ово село и мог Мила - каже Валентина, која је за двије и по године од како је дошла у Крагујевац солидно савладала српски језик. Миле и Валентина ускоро очекују бебу па ће то бити прво дијете у овом селу послије 15 година.

Дуга зимска ноћ се спустила са планине Дикаве на кровове завијаних кућа у селу Крагујевцу. Код Мила је "сазвано сијело", дошле комшије Млађо, Љубе, Јованка, Бране и Радоје да попричају, замезе пршут, попију покоју "мученицу" и позборе како "предеверати" ову зиму.

Миле је са зида скинуо гусле и у полумраку собице зачули су се звуци за њених струна и пјесма гуслара, а о чему би другом него, за своју супругу, о зидању Скадра на Бојани.

Валентинино поријекло

Миле прича да је Валентина католичке вјероисповијести, али да њени имају исте обичаје за Васкрс и Божић па имају и своју крсну славу.

- Њени су у ствари били Срби, али пошто Енвер-Хоџина Aлбанија није дозвољавала да се тако изјасне, они су формално прешли у католицизам који је био дозвољен - објашњава Милићевић.                        

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.