Горана Златковић: У Андрић град стиже 150 хиљада туриста

Маријана Миљић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Горана Златковић: У Андрић град стиже 150 хиљада туриста

Изградња Андрић града у Вишеграду допринијеће развоју туризма у Српској, а према првим процјенама, формирањем новог градског језгра са функцијом туристичког центра могло би се на годишњем нивоу привући око 150.000 туриста.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" министар трговине и туризма РС Горана Златковић и нагласила да пројекат "Андрић град" има значај не само за Вишеград и Српску, већ за читав регион.

* ГЛАС: Колико новца је планирано у 2012. за развој туризма?

ЗЛАТКОВИЋ: Према плану буџета за 2012. годину, Министарство је планирало пет милиона марака за развој туризма, и то четири милиона за стратешки пројекат изградње Андрић града и милион марака за пројекте путем Јавног конкурса у 2012. години. Поред општег конкурса, предвиђено је да се одређени износ новца издвоји за финансирање тематског конкурса пројеката из области руралног туризма.

* ГЛАС: Колико ће изградња Андрић града у Вишеграду унаприједити развој туризма у овом дијелу Српске?

ЗЛАТКОВИЋ: С обзиром на то да је у Стратегији развоја туризма РС за период од 2011. до 2020. године и у Економској политици РС, планирана изградња насеља Андрић град, као стратешког пројекта у области туризма од републичког значаја, предвиђено је формирање новог градског језгра Вишеграда са функцијом туристичког центра и стварање препознатљивог туристичког производа у  Српској који би на годишњем нивоу могао биљежити посјете од око 150.000 туриста. Андрић град као туристички производ у Српској, са Мећавником и Дрвенградом у Србији представља јединствену цјелину у смислу њихове туристичке валоризације. Пројекат Андрић град има значај не само за Вишеград и Српску, већ за читав регион.

* ГЛАС: Да ли ће Министарство предложити Влади РС да се заштите цијене основних производа?

ЗЛАТКОВИЋ: Министарство прати и анализира цијене основних животних намирница на подручју Српске. Такође се прате и цијене основних намирница у окружењу, као и цијене основних пољопривредних култура и нафте, како на домаћем тржишту, тако и на свјетским берзама. Закон о регулисању предвиђа могућност прописивања мјера непосредне контроле цијена у случају значајних поремећаја на тржишту, као што су елементарне непогоде, несташица добара неопходних за потребе привреде и снабдијевања становништва, неочекивани раст цијена производа, те монополско формирање цијена, злоупотреба доминантног положаја и ванредне околности према процјени Владе. Министарство је оцијенило да се до сада нису створили услови за одређивање фиксних, највиших или најнижих цијена за неке производе.

* ГЛАС: Колико је у овој години планирано новца за удружења која се баве заштитом потрошача у Српској? Да ли је Министарство задовољно њиховим радом?

ЗЛАТКОВИЋ: Буџетом Министарства за 2012. обезбијеђена су средства за заштиту потрошача у износу од 100.000 КМ. У Српској дјелује седам удружења потрошача уписаних у Евиденцију коју води Министарство трговине. Министарство је задовољно њиховим радом.

Стратегија трговине

* ГЛАС: Шта подразумијева Стратегија развоја трговине у РС?

ЗЛАТКОВИЋ: Постоји неколико циљева који су садржани у Стратегији развоја трговине Српске до 2015. године, а који се односе на стварање услова за одрживи развој тржишта РС, повећање извоза из Српске и регулисање активности трговинске дјелатности на одговарајући начин. Стратегија трговине је заснована на четири стратешка циља и то повећање квалитета, обима и разноврсности домаће производње, унапређење и развој конкурентности домаћих производа, развој трговачке мреже и трговинске структуре Српске, те успостављање ефикасног институционално-правног оквира за развој трговине РС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.