Горан Талић: Прошириваћемо капацитете у Слатини

Изградња новог објекта Завода за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић", проширење капацитета у Слатини и изградња ортопедске хирургије планирани су у идућем периоду, потврдио је директор Завода Горан Талић, специјалиста ортопедије са трауматологијом.

Он је додао да су капацитети Одјељења Завода у Слатини сада 300 кревета.

- У 2010. години услуге Реуматолошког одјељења у Слатини, укључујући бањске услуге, користило је 6.400 пацијената, од чега је око 1.000 боравило у Слатини у властитом аранжману - рекао је Талић.

* ГЛAС: Добили сте плакету града Бањалуке за постигнуте резултате у области унапређења здравствене заштите у региону, првенствено због развоја и процвата који је доживио Завод за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић". Већ осам година сте директор ове установе, како видите Завод некад и сад?

ТAЛИЋ: Завод има традицију дугу 60 година, али основне вриједности на којима почива функционисање Завода су остале исте, пацијент је и даље у средишту нашег интересовања, вреднују се знање, професионалност, посвећеност, тимски рад, добра комуникација и љубазност. У протеклих осам година је у Заводу запослено готово 400 радника и велика пажња се посветила њиховом даљем усавршавању. Области којима се Завод бави од свог почетка, рехабилитација дјеце и одраслих, протетика, ортопедска хирургија се развијају и даље, али су уведене и бројне нове дијагностичке и терапијске процедуре. У плану је изградња новог објекта Завода, проширење капацитета у Слатини и изградња ортопедске хирургије.

* ГЛAС: Да ли је осавремењавање дијела Завода који се налази у Слатини и Бање Слатина захтијевало велика улагања и да ли су се она већ исплатила?

ТAЛИЋ: На локацији Завода у Слатини реконструисана су два павиљона, два хотелска објекта, а изграђен је и нови објекат, тако да је сада укупни капацитет Одјељења у Слатини 300 кревета. Изградњом инфраструктуре, обнављањем опреме и сталном едукацијом стручних тимова и самим тим развојем медицинске рехабилитације, Реуматолошко одјељење у Слатини је постало лидер у рехабилитацији реуматолошких, посттрауматских и постоперативних стања. У том смислу се инвестиција исплатила, јер је улагање у здравље једна од најбољих инвестиција за сваку земљу.

* ГЛAС: Колико је пацијената и посјетилаца прошле године боравило у Слатини и које су услуге биле најтраженије?

ТAЛИЋ: У 2010. години услуге Реуматолошког одјељења у Слатини, укључујући бањске услуге, користило је 6.400 пацијената, од чега је око 1.000 боравило у Слатини у властитом аранжману. И даље је "бањска сезона" током јула и августа, али све чешће људи улажу у здравље током цијеле године. И даље су најтраженије услуге рехабилитације за реуматолошке пацијенте, пацијенте са постоперативним и посттрауматским стањима.

* ГЛAС: Поред вођења и развоја Завода, реализовали сте и друге, Ваше пројекте, који су допринијели културном и туристичком развоју РС. Један сте од ријетких људи чије су инвестиције усмјерене ка друштвеном напретку. Шта нам можете рећи о LTG галерији, која је као елитни простор обогатила културни живот Бањалуке?

ТAЛИЋ: Дуго година уживам у прикупљању умјетничких дјела, а сматрам да умјетничка дјела и љепота коју носе треба да буду доступни већем броју људи, те сам из тог разлога велики број слика изложио и у Бањи Слатина. Радује ме што отварања изложби и галерију свакодневно посјећује све више младих људи. Циљ ми је да уз реномиране умјетнике имају прилику да излажу и млади и још неафирмисани умјетници кроз колоније које ће се организовати у Слатини, на Пливи, Рибнику и у другим мјестима.

Унапређење туризма

* ГЛAС: Заслужни сте за све већу посјећеност ријека Рибник и Плива, чији сте концесионар. Многи су инвестицију у овај врхунски пројекат оцјењивали као пословни ризик. Ви сте, ипак, доказали супротно.

ТAЛИЋ: Дестинације Пливе и Рибника су све више посјећене од рибара из цијеле Европе и свијета, на неки начин постале су разгледнице РС. Циљ овог свега је унапређење риболовног туризма у Српској и БиХ, а на основу презентације поменутих ријека добијено је Европско првенство у мушичарењу које је прошле године успјешно организовано и одржано у РС. Сљедећи корак је Свјетско првенство на некој од поменутих ријека. Овакав развој риболовног и ловног туризма праћен је великим улагањима која се не враћају брзо већ у периоду од 15 до 20 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.