Голијанин: БиХ не пријете јаки земљотреси

Источно Сарајево - БиХ не пријете јаки земљотреси, изјавила је Срни професор географије на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Јелена Голијанин.

Она је рекла да се повећана учесталост земљотреса у појединим дијеловима године или низу година може приписати периодима интензивнијег растерећења тла од притиска узрокованог сучељавањем плоча, који се у интервалима ослобађа дуж расједних зона гдје су и регистроване честе појаве земљотреса.

"Ово је у суштини природан процес који прати тектонски активне зоне. Земљотресе није могуће предвидјети, једино можемо мјерити њихову учесталост и јачину и према томе се оријентисати у будућности", појаснила је Голијанин учесталу појаву земљотреса на подручју Балкана.

Она је напоменула да распоред и међусобни однос, односно кретање тектонских плоча на Земљи има значајан утицај на интензитет и појаву земљотреса.

"Простор Балкана, у погледу сеизмичности, спада у средње сеизмички активну зону. Чињеница је да се Афричка тектонска плоча подвлачи под Евроазијску што изазива појаву земљотреса, али и да постоји систем од неколико мањих тектонских плоча које својим кретањем узрокују разорније земљотресе у зонама гдје се налазе, а то је на простору Балкана углавном на простору Грчке, Албаније и дјелимично Македоније", додала је Голијанин.

Турска и Италија, истакла је она, такође су изузетно подложне разорнијим земљотресима, али оне се не убрајају у балканске земље.

Остале балканске земље подложне су честим потресима, али ти потреси ипак спадају у категорију слабијих или оних средње јачине - испод седам степени по Рихтеровој скали.

"Упоредо са главним расједима који прате границе тектонских плоча - расједи макроплоча: Афричке и Евроазијске, те микроплоча: Егејске, Јадранске, Иберијске и Анатолијске плоче - јављају се расједне зоне које су посљедице саме тектонике и које прате стварање млађих орогених структура, односно младих вјеначних планина", рекла је Голијанин.

Према њеним ријечима, те зоне се одликују појачаном сеизмичношћу и у њима су смјештене углавном долине ријека, котлине, крашка поља и тектонска језера, као што је Охридско језеро, али и зоне високих планина - Трескавица, Копаоник.

"БиХ не пријете јаки земљотреси, али историјске чињенице указују на појаву земљотреса средње јачине који су погодили Бањалуку, а која се управо налази на једној од расједних зона које сам раније поменула. То су простори дуж којих се најлакше ослобађа енергија настала усљед сучељавања тектонских плоча", констатовала је она.

Голијанин је напоменула да се у БиХ дневно у просјеку догоде три слабија потреса, а годишње и десетак потреса који могу изазвати осјетљиво подрхтавање тла или нанијети материјалну штету на грађевинским објектима.

"Чести потреси на сјеверозападу БиХ /ливањски крај/ узроковани су расједом који се протеже сјеверном страном Ливањског поља. Такође, подручје уз јужну Херцеговину /Мостар, Чапљина, Столац, Невесиње и Требиње/ и Бањалучку регију сеизмолошки је најактивније у БиХ. Ипак, штетне посљедице које са собом носе земљотреси тих интензитета могу се предуприједити бољом градњом и мониторингом", оцијенила је Голијанин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.