Гњев природе диже цијене воћа у небеса

БАЊАЛУКА - Папрене цијене трешања, које су овог прољећа достигле чак 20 марака по килограму, само су увод у шире тржишне поремећаје у сектору воћарства, јер домаћи произвођачи упозоравају да ће танак род сличне цјеновнике скројити и за остале врста воће које ће бити луксуз за већину потрошача у Републици Српској.

Изузетно лоши временски услови током периода цвјетања и неадекватног опрашивања, готово су у потпуности уништили овосезонски род трешње, али и осталог коштичавог воћа којег, према ријечима произвођача, неће бити довољно ни за конзумацију, а камоли индустријску прераду. 

Да ствар буде гора, први воћар Српске тврди да је слична ситуација у цијелом региону те да се ове године не можемо ослонити ни на увоз. 

-  Трешња је претрпјела најјачи ударац, готово да је и нема у производњи и зато и јесте прескупа. Међутим, нема ни шљиве, вишње, крушке, у сваком засаду сабирамо штету. Све ће бити веома скупо. Поједини произвођачи на подручју Мајевице претходних година су имали 100-150 тона шљиве, а овог љета неће убрати ни 15 тона. Танка понуда значи високу цијену, тако да већ сада знамо да ће шљива бити далеко скупља него лани. Неће је бити на тржишту испод четири марке по килограму - увјерава предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић наводећи да ће тако бити и са крушком која је махом страдала 100 одсто, те да произвођачи из цијеле Српске не могу подмирити потребе једног домаћег маркета, а камоли страна тржишта која увелико потражују робу. 

Ко год није имао системе за орошавање воћа, прича Дојчиновић, запао је у озбиљне проблеме. 

- Дошло је вријеме да морамо имати сву могућу опрему да бисмо се одупријели сили природе која је често неумољива. Свјесни смо да морамо више улагати у производњу ако желимо остварити какве-такве приносе. С друге стране, џаба нама и улагати када немамо сигурно тржиште. И у годинама када све роди, када имамо велику и квалитетну производњу, немамо коме продати своје воће јер тада увоз проради максимално и у таквим сезонама обично најлошије прођемо. Без ограничења увоза, заштитних мјера и великих улагања нема нам просперитета - казује Дојчиновић.  

Упркос високим цијенама којима су изложени потрошачи, Дојчиновић тврди да воћари неће имати зараде. 

-  То на тржишту нису наше, произвођачке цијене. Потрошач мора издвојити два до три пута већи износ у односу на откупну цијену по којој ми продамо робу. На примјер, јабуке смо јесенас продавали за 0,80 КМ по килограму, а оне сада у маркетима коштају око три марке. Исто је и са крушкама, у откупу су биле 1,2 КМ, а сада су најјефтиније 5,5 марака. Тако је са свим другим врстама воћа - појашњава Дојчиновић.
Воћар са подручја Теслића Драгомир Павловић, који под засадима шљиве има један хектар, наводи за "Глас" да је прољетне кише и ниске температуре преживјела свега трећина плодова. 

- Да ли ће то остати на гранама до бербе, тешко је рећи, јер је нагло дошло до високих температура. Генерално гледано, ситуација је ове године баш лоша, немамо се чему надати без обзира на откупне цијене - рекао је Павловић. 

ЈАГОДЕ

Драгоја Дојчиновић каже да ће ове сезоне добро проћи само произвођачи јагода и малина, јер је њихове засаде мимоишао гњев природе.
- Приходи јагодара су добри, а с обзиром на оскудну понуду а високу потражњу, цијена је више него добра тако да они могу рачунати на солидну зараду - казује Дојчиновић.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.