Глишић депортован из Русије без зараде

Вишеград - Радник из Вишеграда Дарко Глишић депортован је из Русије без зарађених 2.000 евра, након скоро три мјесца "црначког рада" у Сочију.

Кад је из Вишеграда 8. новембра прошле године, ухватитвши везу са извјесним Николом из Београда, кренуо као грађевински радник на рад у Сочи, у Русији, Глишић се није надао фантастичној заради, али није ни сањао да ће бити преварен.

Након тродневног путовања из Београда до Сочија, гдје се гради огроман комплекс зграда за Зимску олимпијаду, педесеторици новоприспјелих радника из Републике Српске и Србије предузимач Рашко Танкосић обећао је да ће радити за шест до осам долара по сату плус храна и спавање.

Наши радници су били свједоци кад им је колега из Добоја страдао на градилишу, па су чак тог дана и обуставили рад.

"Кад смо изградили и предали једну зграду, газда Рашко нам је појединачно исплатио само по 100 евра, али нас је убиједио да ће све бити плаћено, само да наставимо градњу и другог објекта" - прича Глишић Срни.

Као неку врсту предујма од предузеимача су добили по 230 евра, али пред завршетак зграде 17. јануара настали су још тежи проблеми.

"Зарађени новац нам нису исплатили, али је зато на градилиште упала руска имиграциона полиција и из наше групе од 130 грађевинара ухапсила 33 радника без радне дозволе, те их одвела у затвор. Ми смо се спасили тако што смо се сакрили и са градилишта побјегли на улицу, гдје нам је било безбједније" - наводи Глишић.

И он, као и остали српски радници који су доживјели горко радно искуство у Сочију, хвали конзула Србије Милана Живковића који се потрудио да ослободи затворене, а да за остале раднике обезбиједи авион до Београда.

"Избјегао сам руски затвор, али сам остао без тешко зарађеног новца. Услови за рад били су очајни. По 20 људи је спавало у жголимж собама на жељезним креветима, храна је била танка, а ни туширање није било могуће" - свједочи Глишић.

Послодавци су им узимали пасоше и нису их враћали по двадесетак дана, а без пасоша се није могло ићи у град, па су српски радници живјели као у затвору.

"Као злато смо чували мали имиграциони папирић без кога бисмо завршили у затвору" - објашњава Глишић.

Док је Глишић био на градилишту у мјесту Веселој, код Сочија, кроз њега је прошло око 400 радника из Србије и Српске, али није упознат да ли су и они прошли "као пчела на брусу".

"Најтеже је ипак било нашим људима који су ни криви ни дужни пет дана чамили у руским казаматима", каже Глишић и наводи да је, када су "испраћени" из Сочија, газда Рашко Танкосић из Ивањице обећао да ће им послати новац.

Млади фасадер из Вишеграда Дарко Глишић страхује да се све не заврши као у народној пословици: "Не липши магарче до зелене траве".

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.