Фото: “Глас” - рођен од великана да живи деценијама
Када нешто настане у јеку свјетског рата и борбе народа за слободу и када то сјеме посију људи за које ће се испоставити да ће бити великани и истински хероји, онда је сасвим природно да то дјело поживи деценијама. Тај педигре оправдао је и “Глас Српске” и са навршених 75 година учврстио ореол најстаријег дневног листа на медијској позорници Републике Српске и БиХ.
Његов темељ ударили су 31. јула 1943. године у Жупици код Прекаје, надомак херојског Дрвара, људи којима се због њихових дјела и данас клањају.
Прву редакцију листа чинили су Скендер Куленовић, Илија Дошен, Ђуро Пуцар, Рада Врањешевић, Вилко Винтерхалтер, Осман Карабеговић и Бошко Шиљеговић. Њихово дјело од првог броја било је нераскидиво везано за народ који је проживљавао и преживљавао исте недаће и изазове и побјеђивао их уз велика одрицања.
“Глас” је у својој блиставој историји доживио неколико промјена имена (“Бањалучке новине”, “Крајишки лист”, “Глас српски”, “Глас Српске”), али никада није мијењао идеале на којима је настао. Преживио је и два рата и тешка времена попут оног када је Бањалуку 27. октобра 1969. погодио катастрофални земљотрес или 45 година касније кад је са многим другим градовима у Српској била потопљена поплавама епских размјера. Сваког дана уназад 75 година “Глас” је био предани хроничар догађаја.
Посљедњих седам и по деценија “Глас” је био несаломив, а остаће упамћено да није штампан само један број за вријеме посљедњег рата, 1993. године, када у штампарији није било ни грама рото-папира.
“Глас” је од када је угледао свјетлост дана излазио мјесечно, седмично, у једном периоду три, односно четири пута седмично, а посљедње три деценије се на киосцима појављује свакодневно. За 70 година постојања изњедрио је “Глас” плејаду врхунских новинара који су били цијењени и угледни у читавој бившој Југославији.
Рад у “Гласу” одувијек је представљао престиж. Његове славне осниваче насљеђивала су једнако велика имена - Бранко Ћопић, Владо Дијак, Јарослав Колешка, Никола Павлић, Хасан Кикић, Исмет Мујезиновић, Војо Димитријевић, Милан Гаврић, Лимун Папић...
“Глас” је настао у најтежем периоду за свој народ, који је из дана у дан лио крв у борби за слободу. Дијелио је његову судбину, али и доприносио његовим побједама. Ратна редакција селила се 1943. године из мјеста у мјесто на територије ослобођене од фашизма.
- “Глас” је одиграо велику улогу у јачању и развијању идеја народноослободилачког покрета. Редакција “Гласа” са штампаријом премјестила се у августу из села Жупице у Рибник и ту, у ствари, почиње прави рад на уређивању и излажењу овог листа - записао је Осман Карабеговић.
У Саници излази један број, а у јесен 1944. године лист се сели у Јајце. У ратним данима “Глас” су уређивали Вилко Винтерхалтер и Скендер Куленовић. Одмах по ослобођењу Бањалуке, априла 1945. године, у њу долази и “Глас” и ту је остао до данас.
Када се чинило да је коначно стао на чврсте ноге услиједио је нови потрес. У мају 1951. године донесена је неразумљива одлука о престанку излажења “Гласа”. Затишје је трајало двије године, али у прољеће 1953. године почиње рад на “Бањалучким новинама”, које на темељима “Гласа” почињу да излазе у септембру те године. До читалаца је стигао лист штампан на шест страница са уводним текстом Османа Карабеговића, који је означио ново уздизање из пепела.
Иако са само четворо запослених “Бањалучке новине” су наставиле традицију “Гласа”, а потом и кренуле ка коначном циљу, ширећи садржај и јачајући кадровски. “Бањалучке новине” 28. новембра 1955. излазе као “Крајишке новине” на повећаном броју страница. Под тим именом новине излазе све до 1963. године, када се поново враћа ратно име “Глас”.
Са старим именом стигли су и неки од старих проблема. У земљотресу који је разорио Бањалуку 27. и 28. октобра 1969. године срушена је зграда у којој је “Глас” био смјештен.
- Нама је ваљало да радимо. Најгоре би било сједити скрштених руку. Као у ратна времена “Глас” је наставио да излази на само једном једином листу. Штампан је на обичном шпиглу. Уточиште је нађено у дворишту Фабрике дувана - записао је дугогодишњи новинар “Гласа” Лимун Папић.
Земљотрес је спустио рампу развоју “Гласа” који се поново сусрео са великим проблемима, али се није предавао. Али, неколико година послије земљотреса и за “Глас” креће нови почетак и коначно је упловио у мирне воде. Тада креће његов успон, када је конституисан као велико предузеће.
Дуго сањани сан свих запослених у “Гласу” досањан је 8. фебруара 1983. године. Лист почиње да излази сваког дана, осим недјеље. И не само то. “Глас” шири пословање на издавачку дјелатност, штампање и трговину са великим бројем продајних мјеста. “Глас” постаје велики колектив, познат, препознатљив и поштован не само у тадашњој југословенској републици БиХ.
Златно доба “Гласа” потрајало је до рата који је избио почетком деведесетих година прошлог вијека. Услиједили су нови изазови, а стигло је и ново име - “Глас српски”. Историја се понављала на његовим страницама и поново је постао вјеродостојан хроничар ратних збивања.
Поносно је пркосио туробном времену и када није било струје, рото-папира и дијелова за машине успијева да излази редовно и информише своје читаоце, прије свега са ратишта. Одлуком Народне скупштине РС од 15. септембра 1992. године излази као дневни лист Републике Српске.
Под данашњим именом “Глас Српске” лист излази од 5. маја 2003. године. Три године касније услиједила је и његова власничка трансформација и у склопу приватизације државног капитала његов већински власник постаје фирма “Дневне Независне новине”.
Данас је “Глас” велики колектив и најугледнији и најтиражнији дневни лист чије је сједиште у Српској. Пратећи нове трендове у новинарству својим читаоцима је на располагање ставио и портал “www.glassrpske.com”.
Брзи, тачни, објективни, актуелни, истинити, храбри и у служби читалаца - основни су постулати “Гласа”, деценијског свједока времена.
Број 3
У историји “Гласа” број три је увијек био присутан у важним моментима - први број изашао је 1943. године, послије двогодишње забране 1953. године у рукама читалаца нашле су се “Бањалучке новине”, деценију касније, 1963. лист из “Крајишких новина” враћа назив “Глас”, 1983. постаје дневни лист, а од 2003. године носи данашњи назив - “Глас Српске”.
Тешке услове у којима је радио “Глас” илуструје податак да је редакција прво превозно средство добила 1957. или 1958. године, када је купљен један бицикл. У 1959. години купљен је и мопед, али је убрзо украден.
Касније су у возни парк стигли аутомобили без којих је данас рад незамислив.
**********
Милорад Додик, предсједник РС
Честитам руководству и запосленима у “Гласу Српске” 75. годишњицу постојања и желим им пуно успјеха у даљем раду.
“Глас Српске” је лист са дугом и поштовања вриједном традицијом који је у протеклих 75 година био и остао једна од најреспектабилнијих медијских кућа и задржао повјерење читалаца те наставио дугогодишњу традицију озбиљног листа, који дјелује у интересу јавности. Желим да и даље наставите са објективним и правовременим информисањем, уз пуно уважавање професионалних стандарда, по чему сте постали препознатљиви и цијењени у новинарским круговима и широј јавности.
Младен Иванић, члан Предсједништва БиХ из РС
Поштовано уредништво и новинари, примите искрене честитке поводом 75 година постојања дневног листа “Глас Српске”. Желим вам да се изборите за боље услове рада и да, као одговоран медиј, снажније и одлучније допринесете истинитом информисању јавности у РС, које се тренутно суочава са тешким изазовима.
Искључиво заједничким радом и уз квалитетне и објективне медије, можемо да се изборимо за отвореније, толерантније и успјешније друштво. Још једном, срдачно вам честитам и желим успјех у даљем раду.
Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине РС
У име Народне скупштине РС и своје име, упућујем вам најискреније честитке поводом обиљежавања 75. годишњице “Гласа Српске”, најстаријих дневних новина у БиХ, али и листа са традицијом објективног, поузданог и правовременог информисања.
“Глас Српске” је увијек био на страни читалаца и јавности, извјештавајући о свим важним друштвеним, политичким, економским, спортским и културним догађајима истинито и у складу са највишим етичким кодексима новинарске професије. Поред тога “Глас Српске” увијек је био једна од најбољих школа новинарства, кроз коју су прошли бројни познати новинари и уредници. У жељи да и у будућности останете народне новине и новине којима се вјерује, уредницима, новинарима, фоторепортерима и свим запосленима у “Гласу Српске” честитам јубилеј.
Жељка Цвијановић, премијерка РС
Поводом обиљежавања 75 година од оснивања дневног листа “Глас Српске”, у име Владе РС и своје име, директору, уредништву, цјелокупној редакцији и свим запосленима, упућујем искрене честитке. Ријетки су примјери дневних новина и у свијету који могу да се похвале да непуних осам деценија са истом истрајношћу извјештавају о актуелностима из најразличитијих сфера друштвеног и политичког живота.
У својој историји “Глас Српске” је доживио неколико промјена имена, али никада није мијењао однос према читаоцима и њиховом праву на објективно, потпуно и благовремено извјештавање. Ваш лист је остао вјеран традицији и чувар нашег језика и писма и данас је једини дневни лист у Републици Српској који се штампа ћирилицом.
Надам се да ће овај јубилеј бити подстрек да будете још успјешнији и препознатљивији. Желим вам пуно успјеха у животу и раду, да и у наредним годинама информишете и едукујете, али прије свега да будете глас народа.
Петар Ђокић, предсједник Социјалистичке партије
Честитам вам 75. рођендан са жељом да наставите путем истине и професионалног новинарства који је трасирала плејада великих “Гласових” новинара, од оснивања до данас. Основан давне 1943. године, ваш и наш дневни лист са истим задатком правовременог и истинитог информисања јавности дуже од седам деценија хроничар је свих значајних друштвених, политичких, културних и спортских дешавања у нашој земљи, региону и свијету. Као најстарији дневни лист у РС и БиХ “Глас Српске” је деценијама стицао углед и повјерење читалаца захваљујући посвећености, истрајности и професионалном односу запослених према новинарству. Медији су огледало друштва и слика јавности, а заједно с другим актерима демократског друштва обликују бољу будућност за све. Руководству и свим запосленим радницима “Гласа” честитам рођендан и желим вам да још дуго постојите и увећате број читалаца којима ће дан почињати са “Гласом Српске”.
Ненад Стевандић, предсједник Уједињене Српске
У кући моје мајке и дједа, у селу Жупица надомак Дрвара, штампан је први број “Гласа”. “Глас Српске” мора да задржи правац који ће садржавати патриотизам, антифашизам и одговор модерном времену. Желим вам пуно успјеха и још много издања и да останете у служби народа.
Игор Радојичић, градоначелник Бањалуке
У име Градске управе и своје лично име придружујем се честиткама поводом 75 година од оснивања “Гласа Српске” , најстаријег и најдуговјечнијег дневног листа у Републици Српској и БиХ. Настао у једном од најтежих тренутака наше новије историје, “Глас” је својеврсни свједок настанка некадашње државе као и њеног трагичног распада. У деценијама иза нас, “Глас” је дијелио политичку и друштвену стварност времена у којем је дјеловао, остављајући иза себе аутентично и вјеродостојно свједочанство тих, често турбулентних времена. За крај, запосленима у нашем најстаријем дневном листу, а посебно његовим новинарима и уредницима, пожелио бих да и у будућности буду истрајни у одбрани права на слободу писане ријечи.
Драган Лукач, министар унутрашњих послова РС
Част ми је и задовољство да свим запосленима упутим најискреније честитке поводом 75. годишњице постојања и рада дневног листа “Глас Српске”.
Сама чињеница да трајете већ три четвртине вијека говори о квалитету и успјешности вашег рада, више од било које честитке и похвале. Желим вам да останете досљедни професионалним стандардима новинарства које сте фактички и успоставили на нашим просторима те да и даље информишете грађане о свим битним дешавањима у нашој Републици Српској.
Сарита Вујковић, директорица Музеја савремене умјетности РС
“Гласу Српске” изражавам најсрдачније честитке поводом великог јубилеја који обиљежава. Ова реномирана издавачка кућа за својих 75 година постојања имала је значајан утицај на развој културе и умјетности на нашим просторима, позиционирајући се на тај начин као водећи лист који свакодневно доноси најактуелније вијести из области савременог стваралаштва. Вјерујем да ће и убудуће “Глас Српске” задржати своју лидерску позицију у области медија.
Ненад Новаковић, директор Народног позоришта РС
У име запослених Народног позоришта Републике Српске, “Гласу Српске”, најстаријем јавном гласилу у Републици Српској и БиХ, поводом 75 година од излажења, желим да још много година остаје на бранику истине, професије и градње боље будућности свих грађана Републике Српске.
Заједно смо одрастали и преболијевали све болести друштава у којима смо радили, Позориште и “Глас”, те сада имамо довољно знања, искуства, воље и потребе да будемо на услузи свом народу, истини и свима онима који поштују правду и жељу за бољом будућношћу. Желимо вам срећну годишњицу и да је још много година заједно прослављамо.
Студенти и колектив БЛЦ-а
Најстаријем дневном гласилу у Републици Српској и БиХ “Гласу Српске”, поводом 75 година излажења, желимо да буде и даље на бранику свога народа, објективан, брз, поуздан и потребан своме народу. Од срца желимо да се “Глас Српске” као и до сада професионално посвећује образовању и култури, јер су то свакако значајне вриједности које наше друштво треба да његује. Ми са Високе школе “Бања Лука Цоллеге” сматрамо да је објективно информисање генератор развоја сваког друштва и нације. Желимо да нагласимо да нам је изузетно драго што је “Глас Српске” успио да задржи континуитет у професионалном новинарском раду и пословању као озбиљне новине које уживају повјерење читалаца. Желимо вам да с успјехом наставите дугогодишњу традицију “Гласа Српске”, да прославите још много рођендана и да задржите и даље унапређујете професионалне стандарде новинарства. “
Миладин Савић, директор Музеја Републике Српске
Придружујемо се честиткама поводом прославе 75 година од оснивања и постојања “Гласа Српске”, најстаријег дневног листа у БиХ и Републици Српској. “Глас Српске” је увијек био, и данас је вјерни пратилац културних дешавања на подручју Републике Српске и БиХ.
Са великим задовољством можемо да кажемо да су сви пројекти Музеја Републике Српске били медијски пропраћени од стране ваше куће уз високу професионалност ваших новинара и свих осталих сарадника. Сигурни смо да ће наша сарадња и у будућности јачати у интересу културне јавности. У име колектива Музеја Републике Српске и у своје лично име још једном вам честитамо овај изузетно значајан јубилеј.
Љиља Петровић-Зечић, директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске
Нема таквог свједока о догађајима, људима и временима од нашег “Гласа Српске”. Листајући стара годишта са неком чудном достојанственом радозналошћу увиђам јединствену моћ пожутјелих страница да покрену мисао и створе вјерну слику, са причом којој се неупитно вјерује. “Глас” су новине које су биле увијек ту негдје око мене, на трпезаријском столу из времена које је далеко иза мене, на катедри професора, данас на мом радном столу. “Глас Српске” су новине које су и моје и твоје и наше, можда данас више него икад јер су ту у трену на дисплејима наших телефона, таблета и рачунара. Поводом јубилеја упућујем искрене честитке и желим још много успјешних година.
Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода
Републички педагошки завод РС ове године обиљежава 25 година рада и поред тога што смо три пута млађи сарадња између нас и “Гласа Српске” је на највишем нивоу. Са циљем да ваш и наш “Глас Српске” што објективније пренесе све оно што Републички педагошки завод као институција која се бави подизањем квалитета образовања у Српској ради у нашем образовном систему. Са жељом да се наша сарадња настави на обострано задовољство честитам вам 75 година успјешног рада, да још много година будете перјаница у сфери штампаних медија у Републици Српској.
Владо Ђајић, генерални директор Универзитетског клиничког центра РС
Дуга и поштовања вриједна традиција, професионално, објективно и правовремено информисање, предан рад, енергија и ентузијазам уткани су у темеље “Гласа Српске”. Желим вам да у даљем раду останете глас српског народа који се далеко чује већ 75 година. У своје име и име свих запослених у УКЦ РС желим вам срећан рођендан.
Драган Богданић, министар здравља и социјалне заштите РС
У име Министарства здравља и социјалне заштите РС и у своје лично име упућујем вам срдачне честитке поводом обиљежавања 75 година изузетних резултата рада. Захваљујући преданом раду и залагању, “Глас Српске” је препознат као успјешан дневни лист, лидер међу штампаним медијима и у служби грађана РС. Са жељом да и даље задржите високе стандарде информисања и пословања, вама и вашим сарадницима желим добро здравље и успјех у будућности.
Дејан Кустурић, в.д. директора Фонда здравственог осигурања РС
Постојати, опстати и унапређивати свој рад из године у годину - кроз већ два вијека, у веома турбулентним протеклим временима, довољно говори о снази, храбрости и професионалности “Гласа”, почевши од његових оснивача, преко чувених “Гласових” новинара, до данашњих младих снага које чувају традицију “Гласа Српске” за неке нове генерације. Захваљујући професионалном извјештавању протеклих 75 година, “Глас Српске” не само да је постао незаобилазан извор информисања јавности, већ је оставио неизбрисив историјски траг у нашем цјелокупном друштву.
Желим вам да чувате и наставите своју традицију, да у складу са највишим професионалним стандардима новинарства информишете јавност, доприносите друштвеном развоју и промовишете истинске вриједности.
Ненад Крстић, бивши капитен кошаркашке репрезентације Србије
Имао сам част да будем председник жирија Избора десет најбољих спортиста Републике Српске који организује ваш лист. Одушевљен сам оним што сам видео и чуо. Упознат сам са богатом историјом “Гласа Српске” који је увек био у служби народа. Желим вам срећан јубилеј и још много, много година успешног рада.
Душко Пијетловић, српски ватерполиста
Велики, округао јубилеј знак је да “Глас” вреди и да је током година знао да препозна праве вредности о којима је писао. Знам да је пред њим још много година писања и да ће као и увек бити водиља новинарства у Српској. Желим му све најбоље у будућем периоду.
Радмило Шиповац, директор Новинске агенције РС - Срна
У име запослених у Новинској агенцији РС - Срни и у лично име честитам вам велики јубилеј, 75. година постојања.
Храброст коју су оснивачи показали када су се у јеку Другог свјетског рата упустили у тај подухват усмјерила је “Глас”, данас најстарији дневни лист у Српској, на пут успјеха и дуговјечности. Прескачући све препреке и изазове који су се нашли пред њима, “Глас” је постао бесмртан и перјаница новинарства на овим просторима.
Будите поносни на године иза вас, статус који уживате у друштву, респект у новинарској заједници Српске и, што је најважније, повјерење читалаца.
Увјерен да ћете наставити да ходите деценијским путем објективног и професионалног информисања јавности, желим вам још много успјеха и да останете један од симбола Српске.
“Фронтал.РС”
Честитамо, јер немамо коме другом. “Фронтал.РС” и “Глас Српске” имају нешто заједничко. Једини у свијету писане ријечи западно од Дрине користимо азбуку и то је знак да наредба Анте Павелића из 1941. године још није побиједила!
Има и једна велика разлика. “Глас Српске” то чини у штампаном облику, док је у свери виртуалне реалности “Фронтал.РС” једино гласило у Српској које користи искључиво ћирилицу.
Честитамо од срца “Гласу Српске” што постоји. Једино захваљујући њему, у штампаној ријечи Српска може оправдати своје име. Других озбиљних новина које излазе на азбуци - нема! Ситуација је алармантна и налазимо се у завршној фази културног геноцида, када ће искорјењивањем азбуке нестати не само наш културни идентитет, већ ускоро и Срби као народ. Ми смо још ту и хвала “Гласу Српске” што нисмо у потпуности сами!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике