Гладни поред жита

Минималац од стотину марака неодржив и стога не одустајемо од нашег захтјева да се најнижа цијена рада повећа на 130 марака, истакао Јово Јовановић

ЕКОНОМСКИ положај запослених у пољопривреди, рибарству, дуванској индустрији и земљорадничким задругама веома је тежак и плате су сваког мјесеца мање. Због тога Синдикат пољопривреде и прехрамбене индустрије захтијева од Удружења послодаваца што хитније повећање плата, и то повећањем минималца на 130 марака. - Синдикат не одустаје од захтјева да се плате повећају, јер радници не могу живјети од 300 марака, колико сада просјечно зарађују у једном броју предузећа. Обавијестили смо послодавце да је садашња цијена рада од 100 марака неодржива и да у 70 одсто предузећа у пољопривреди и прехрамбеној индустрији радници имају најмање плате, у односу на запослене у другим привредним дјелатностима - изјавио је нашем листу предсједник гранског Синдиката пољопривреде и прехрамбене индустрије Јово Јовановић. У Удружењу послодаваца пољопривреде и прехрамбене индустрије сматрају да је, са социјалног аспекта, захтјев Синдиката за повећање плата оправдан, али да тренутно није прихватљив. Предсједник Извршног одбора ове асоцијације Небојша Ристић рекао је да су послодавци расположени за преговоре са Синдикатом о повећању плата, али да није сигуран за колико се оне могу повећати. У складу са закључцима Републичког одбора Синдиката пољопривреде и прехрамбене индустрије, да би око 500 предузећа у овим привредним гранама могло да има успјеха у раду, остварује финансијску добит и обезбиједи радницима редовне плате и повезан стаж, потребно је да Влада посебну пажњу посвети стратешком планирању њиховог привредног развоја. Истовремено, Републички одбор Синдиката упозорава на проблеме погрешне или успорене приватизације у једном броју предузећа у овим ресорима. Посебне критике синдикалаца односе се на стечајеве, јер пријете да угасе предузећа која имају добре перспективе за развој и освајање тржиште, ако се узме у обзир производни програм базиран на прехрамбеним артиклима, као и обезбијеђеност сировинама за рад, те радна снага која може да одговори потребама производње. Јовановић је упозорио да се пољопривреда налази у катастрофалном положају, првенствено због недовољно улагања у санацију штете коју су пољопривредним културама нанијеле велике љетне суше. Посебан проблем су предузећа из прехрамбене индустрије која су годинама гомилала губитке, због несавјесног менаџмента, као и пропала приватизација. Посљедица тога је чињеница да фабрике као што су "Сава" и "Шећерана" из Бијељине, "Босанка" Добој, затим бројне фабрике које су некад пословале у прехрамбеном производном гиганту AИПК "Босанска Крајина" из Бање Луке, у потпуности зауставиле производњу. М. МИЛУНОВИЋ ГУБИЦИ У области пољопривреде, прехрамбене индустрије и ветеринарства остварени су негативни резултати у пословању, који у просјеку износе 20 милиона марака. При томе су 333 предузећа остварила добит од девет милиона марака, а 160 губитак од 49 милиона. Посматрано по секторима, најтеже стање је у фирмама у млинској и месној индустрији, а најбоље у области ветеринарства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.