Гел лакови за нокте на мети забрана због канцерогености: Шта потрошачи у БиХ треба да знају

БАЊАЛУКА - Од 1. септембра 2025. године, гел лакови, хибридни лакови и други козметички производи који садрже фотоиницијатор ТПО (Trimethylbenzoyl Diphenylphosphine Oxide) биће забрањени у цијелој Европској унији.

Ова супстанца, до сада широко кориштена због брзог учвршћивања под УВ лампама и високог сјаја, нашла се на листи супстанци које изазивају велику забринутост због потенцијалне канцерогености, мутагености и токсичности по репродуктивно здравље.

Министарство здравља сусједне Црне Горе најавило је појачане контроле и казне до 25.000 еура за прекршиоце, док се забрана односи и на салоне љепоте и на малопродају, а питање је дана када ће исти прописи стићи и до БиХ.

Шта је ТПО и зашто је опасан?

ТПО је фотоиницијатор који се у индустрији љепоте користи за очвршћавање гелова под УВ свјетлом. Према Уредби ЕУ 2024/197, класификован је као ЦМР супстанца категорије 1Б, што значи да може изазвати рак, промјене у

ДНК и оштетити репродуктивни систем.

Осим у гел лаковима, налази се и у љепковима за екстензије трепавица, УВ завршним премазима и другим козметичким материјалима. Дуготрајна изложеност може довести до алергијских реакција, проблема са плодношћу и ризика по развој фетуса.

Стручњаци упозоравају: Највише угрожени козметичари

Др сци. мед. Јелена Петковић-Дабић, специјалиста дерматовенерологије, истиче да највећи ризик сносе они који су у сталном контакту са ТПО-ом – прије свега козметичари.

„Главни ризик се односи првенствено на особе које су у сталном контакту са том материјом, козметичаре на првом мјесту, а у мањем проценту и на саме повремене кориснике тих услуга. На првом мјесту компликација је обољење коже названо контактни алергијски дерматитис који се може јавити код особа које користе љепило за трепавице у виду алергијског коњуктивитиса или љепило за нокте, те наведене фотоиницијаторе у виду локалне алергијске реакције на прстима шака, а у неким случајевима те реакције могу бити и јако драматичне. Ове материје су познате као алергени у нашој дерматолошкој пракси“, рекла је др Петковић-Дабић за Бањалука.нет.

Први знак да нешто није у реду

Др Петковић-Дабић истиче што се тиче комбинације УВ свјетла и фотоиницијатора, свакако да постоји повећан ризик од оштећења ћелија коже и саме нокатне плоче.

„Већ се у великом броју радова указује на чињеницу штетности кориштења разних УВ лампи и могућег утицаја на саму ДНК наших ћелија у површном али и дубљим слојевима коже. Један од првих знакова реакције на неки од алергена из самих производа за уљепшавање ноктију или надоградње трепавица је сигурно алергијска реакција на мјесту примјене, у виду црвенила, отока, затегнуте коже и испуцале коже“, напомиње др Петковић-Дабић.

У том случају пацијентима се ординара терапија и савјетује обавезан престанак кориштења тих и сличних производа.

„Такође, у нашој клиници у УКЦ Српске, код сумње на контактне алергије постоји могућност кожног епикутаног тестирања на састојке разних козметичких материјала који се налазе и у поменутим љепилима, у фарбама за косу, ружевима за усне, разним сапунима, бојама и слично“, изјавила је др Петковић-Дабић.

Како потрошачи могу бити сигурни?

На питање колико је у пракси тешко просјечном потрошачу препознати да козметички производ садржи -Дабић каже да захваљујући разним медијским садржајима данас и доступности количине података, на срећу веома брзо сазнамо битне информације попут ове, тако да сви који читају, користе интернет претраживања могу доћи до податка да ли је нека супстанца штетна или не по њихово здравље.

„Наравно, битно је узети у обзир изворе са којих црпимо информације, те чињеницу да се ради о строго провјереним изворима. У свакодневном животу, обавезама, нажалост мали број нас можда чита баш све састојке производа које купујемо, конзумирамо путем хране и пића или наносимо на нашу кожу и косу или нокте. Насрећу, овај састојак, чија је токсичност доказана у великим количинама, се налази под називом Триметхyлбензоyл Дипхенyлпхоспхине Оџиде на свим производима који га садрже, тако да то можете прочитати и бити опрезни“, истакла је др Петковић-Дабић, додајући да се дерматолози надају да ће у будућности већи број козметичких производа носити ознаку „дерматолошки тестирано”, јер тек тада би могли са сигурношћу тврдити да те препарате могу користити и особе склоне алергијама или друга вулнерабилна популација, те до оваквих случаје утврђивања токсичности препарата након толиког низа година употребе, сигурно не би дошло.

 

Индустрија већ прелази на алтернативе

Ознака „дерматолошки тестирано” значи да су ти препарати прошло многобројне клиничке студије како би се испитала и доказала њихова ефикасност и безбиједност приликом кориштења.

„С обзиром да кориштење штетних материја у највећем броју случајева првенствено прве штетне резултате покаже на особама које су у најдужем контакту, односно особе као што су сами козметичари, па тек онда на повремене кориснике, ће сигурно утицати на то да они сами први избаце то из употребе. Морам признати да се овој теми већ дуже прича и сигурна сам да се у већини озбиљних козметичких салона препарати са ТПО одавно не користе и да се прешло на алтернативне препарате. У сваком случају, ту су надлежни органи који ће се бавити тим питањем, а ми дерматолози смо ту да лијечимо компликације и што више причамо о оваквим темама како би превентивно дјеловали“, закључила је др Петковић-Дабић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.