Гдје буду сахрањени мигранти који умру у БиХ?

Једног мигранта у Бихаћу усмртио воз, двадесетчетворогодишњи Мароканац избоден на смрт, пронађена угљенисана тијела тројице мушкараца непознатог идентитета...

Вијести су које свакодневно круже медијима. Оно што је углавном непознаница је гдје та беживотна тијела заврше? Ако су лични подаци познати, посмртни остаци се транспортују у земљу из које мигранти долазе, кажу из Граничне полиције БиХ.     

Уколико је идентитет непознат сахрањују се на гробљу локалне заједнице у којој су пронађени. Од почетка мигрантске кризе највише их је умрло или погинуло у Унско-санском кантону. Тачније, петнаест, од којих је пола покопано на градском гробљу. 

“Половина њих је у посједству амбасада ИОМ-а и фамилија након утврђивања идентитета је пребачено у државе поријекла, односно њихови посмртни остаци а један дио је сахрањен на подручју Бихаћа с обзиром да се није могло наћи рјешење да се лица пребаце у земље поријекла”, каже Але Шиљдедић, портпарол МУП-а УСК.

Транспорт посмртних остатака миграната финансира Међународна организација за миграције, амбасаде земаља из који долазе или породице, а трошкове сахране у БиХ сноси локална заједница у којој је тијело пронађено. Док се све не утврди, беживотна тијела миграната су, барем што се Бихаћа тиче, смјештена у мртвачницу кантоналне болнице. 

Ту се тренутно налазе тијела двојице миграната. Колико дуго ће ту и остати, не зна ни директор болнице. Каже, најдужи период у којем је један мигрант био у мртвачници је два мјесеца.

“Прије 3-4 мјесеца смо имали једну кризу када нам је у једном тренутку 5 тијела мигрантске популације заузимало 5 наших фрижидера, тако да смо имали проблем са смјештајем домаћег становништва”, каже Хајрудин Хавић, в.д. директора кантоналне болнице у Бихаћу.

Када је ријеч о подручју Републике Српске само у овој години забиљежена је смрт тројице миграната, а лани седморице, кажу из Министартсва унутрашњих послова Републике Српске. Све послије тога, је, кажу, у надлежности тужилаштава.

“У највећем броју случајева утврђено је да је смрт наступила утапањем, а ради се о лицима за која није утврђен идентитет, јер уз себе нису имали лична документа. Након извршених увиђаја, надлежно тужилаштво наређује даље поступање са лешом, а о чему ово Министартсво нема инфомације”, поручују из МУП-а Републике Српске.

По Закону о странцима који важи на територији читаве БИХ у случају смрти странца на нашем подручју надлежни полицијски органи дужни су обавијестити Министарство иностраних послова а на њима је да даље обавијесте дипломатски конзуларно представништво државе из које странац долази, објашњавају правници.

“Према Закону о гробљима и погребној дјелатности који важи у Републици Српској у случају смрти странца а да притом не постоје лица која су дужна и обавезна, односно уколико надлежни органи не могу доћи до лица која су дужна да спроведу поступак сахране комплетни трошкови сахране падају на јединице локалне самоуправе”, каже правник Ненад Барош.   

Мигранти који из Србије или Црне горе дођу БиХ, неријетко се лажно представљају. Страхују да би, уколико би открили праве податке, били враћени у земље из којих су дошли и удаљени од земаља Европске Уније до којих желе да дођу. Због тога њихов прави идентитет често не буде откривен ни након смрти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.