ФЗО Републике Српске чека година пуна изазова: Боље услуге пацијентима jедан од главних циљева

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: ФЗО Републике Српске чека година пуна изазова: Боље услуге пацијентима jедан од главних циљева

БАЊАЛУКА - Финансијска одрживост, унапређење доступности и квалитета здравствених услуга, те ефикаснија организација кључни су циљеви које ће Фонд здравственог осигурања Републике Српске покушати остварити у идућој години.

Планом рада Фонда здравства за наредну годину, који је усвојио и Управни одбор ове установе, дефинисане су активности од круцијалног значаја којима ће се настојати да остваре задате стратегије, а све у циљу, како су истакли, ефикаснијег управљања и унапређење рада.

- Годишњим планом рада предвиђено је да се посебно јача примарни ниво здравствене заштите, а фокус ће бити на превенцији, све у циљу растерећења болничког нивоа здравствене заштите - нагласили су у Фонду здравства. 

Будући да савремена медицина брзо напредује и у вези са тим расту и потребе здравствене струке и осигураника, у фонду су истакли да ће у наредној години посебна пажњу бити посвећена анализи демографских промјена и нових здравствених технологија, како би се адекватно могло  одговорити на све изазове савремене медицине.

- Такође, као и ранијих година, наставићемо да радимо на унапређењу односа и комуникације са осигураним лицима и пословним партнерима. Циљ нам је остваривање што већег степена професионализма и изградње повјерења, као и на информисању свих учесника у систему здравственог осигурања, а прије свега осигураника, о свим актуелним новинама у овој области - нагласили су у Фонду здравства.

Кључни изазови у пословању, прије свега, односе се на, како кажу, раст учешћа старих лица у структури становништва и утицај на трошкове здравствене заштите, као и на потребе за одређеним видовима здравствене заштите.

- Осим тога, фонд се суочава и са неповољном структуром осигураника, односно са доминантним учешћем категорија осигураника који за здравствено осигурање издвајају мање него што троше за здравствену заштиту - казали су у Фоду здравства.

Као примјер, сав ризик финансирања здравственог осигурања је, навели су, на запосленима који у укупној структури осигураника учествују око 38 одсто, док су најзаступљенија категорија они који за здравствену заштиту издвајају много мање, него што троше, између осталих, пензионери.

- У наредној години фонд ће наставити са активностима које су већ дале резултате, посебно у смислу контроле и управљања свим трошковима. Захваљујући тој континуираној активности, у протекле четири године успјели смо да смањимо своје обавезе за више од 220 милиона КМ, а тим уштедама су омогућена проширења права из здравственог осигурања - истакли су у Фонду здравства.

Тако да је у наредној години планирано да се, како су додали, унаприједе методе управљања трошковима и обезбиједи ефикаснија контрола и то на мјесту настанка трошка.

Анализа

У Фонду здравственог осигурања истакли су да су анализе за девет мјесеци ове године показале да је код 60 одсто осигураника или њих 392.704 просјечни мјесечни приход мањи је од просјечног трошка.

- Највеће одступање трошкова у односу на приходе је код пензионера, који су најчешћи корисници здравствене заштите, чији просјечни мјесечни приход износи 4,13 КМ и покрива свега 4,74 одсто просјечног мјесечног трошка по осигуранику - истакли су у Фонду здравства.

Додали су да изазов у пословању представља и оптерећеност трошковима здравствене заштите лица за која нису уплаћени доприноси. У просјеку годишње за око 40.000 радника допринос се не уплаћује ни за један мјесец, а за око 60.000 радника се, како су навели, годишње у просјеку доприноси нередовно уплаћују.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.