Фотографија свједок времена

ЗВОРНИК - Иако ради као професор историје, Иву Симића Зворничани познају као фотографа. Овај хроничар времена каже да свака фотографија зауставља вријеме, биљежи тренутак и свједочи о многобројним догађајима које треба сачувати од заборава.

Од завршетка студија Симић ради као наставник у основној школи у Роћевићу код Зворника. Фотографисањем је почео да се бави још прије 35 година, а већ деценију и професионално.

- Мој брат је уписао Ветеринарску школу у Руми и становао је код човјека који је био фотограф. Од њега је добио фото-лабораторију коју је донио у родни Кисељак код Зворника. То је био мој први додир са фотографијом, да би нам већ сљедећег љета отац купио фотоапарат - говори Симић и додаје да су се тада фотографије израђивале ручно, у црно-бијелој техници.

Озбиљно је почео да се бави фотографијом 1979. године током студирања у Београду.

- Тамо сам се учланио у фото клубове Нови Београд и Студентски град и та љубав и до данас траје - рекао је Симић.

Прво је радио умјетничку фотографију, а касније и новинарску. Током рата имао је двије изложбе ратне фотографије, а објавио је више од 10.000 фотографија у разним часописима у Републици Српској, Црној Гори и Србији.

Фотографисао је свадбе, испраћаје, значајне зворничке догађаје и људе, природу, а данас највише слика на разним путовањима.

- Ово је скуп занат. Имам 24 аналогна апарата од којих су већина професионални, а имам и дигиталне. Aли, аналогне и дигиталне фотографије се не могу поредити, јер ове друге немају душу. Дигиталне су сувише технички савршене да би биле по мом укусу - истиче Симић, који тврди да је фотографија као историјски документ изгубила такав значај са појавом дигиталне фотографије на којој се све може промијенити.

Он је додао да фотографи имају јединствен начин посматрања живота, људи и догађаја.

- Човјек који се бави фотографијом све види кроз објектив фотоапарата. Све што гледам око себе, замишљам каква би то била фотографија, шта бих кадрирао, иако немам апарат у рукама - прича Симић.

Носачи звука

Симић има пуно интересовања, а међу њима су и носачи звука које скупља више од 30 година.

- Имам око 3.000 аудио-касета, око 500 ЛП-плоча и 300 синглица, као и неколико хиљада CD-ова са староградским пјесмама, севдалинкама, старом народном музиком, шлагерима и рок музиком - каже Симић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.