Фирме крију податке о загађењу

БАЊАЛУКА - Док грађани Бањалуке и других локалних заједница у Српској удишу ваздух са повећаним концентрацијама штетних честица, надлежни поручују да су регистар, правилници и казнене одредбе на снази, али да смањење загађења зависи од веће дисциплине постројења и системских рјешења у области енергетике, саобраћаја и урбаног развоја.

Иако правни оквир постоји, подаци указују да су одговорност постројења и ефикасност контроле кључне карике у систему, док проблем загађења ваздуха, посебно у урбаним срединама, остаје питање које превазилази искључиво инспекцијске мјере и захтијева ширу стратегију и дугорочне потезе.

Најважније чињенице:

• Регистар загађујућих материја у Српској постоји, а постројења са еколошком дозволом су законски обавезна да извјештавају.
• Закон прописује казне за правна лица од 2.000 до 20.000 КМ.
• Индивидуална ложишта и врста енергента за домаћинства нису регулисани законом.
• Од 600 постројења са еколошком дозволом извјештаје је доставило само 80 (свако седмо).

Мултидисциплинарни приступ за чист ваздух

Из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС истичу да Регистар испуштања и преноса загађујућих материја у Српској постоји и да је успостављен у складу са законом.

Правилником о Регистру детаљно су прописани садржај, структура и начин вођења регистра, као и обавезе постројења која посједују еколошку дозволу да редовно достављају податке о испуштању и преносу загађујућих супстанци.

Како појашњавају, Правилник прати и Упутство о вођењу регистра, којим је прецизиран начин припреме и достављања података, а сам Регистар води Републички хидрометеоролошки завод РС.

- Сви подаци доступни су на интернет страници Завода, а њихова сврха је обезбјеђивање правовремених, транспарентних, упоредивих и тачних информација о емисијама у ваздух, воду и земљиште, као и о управљању отпадом - навели су у Министарству, подсјећајући да су сва постројења са еколошком дозволом законски обавезна да достављају извјештаје, те да су за непоступање предвиђене казне за правна и одговорна лица.

Међутим, када је ријеч о индивидуалним ложиштима и врсти енергената које користе грађани, у Министарству истичу да та област није у њиховој надлежности.

Контроле и казне

•  2024. године 768 контрола
• Утврђени пропусти у 30% случајева.
• Изречено 60 управних мјера и новчане казне у укупном износу од 40.000 КМ.
• Законом прописане казне за правна лица: 2.000 – 20.000 КМ.

С друге стране, у Инспекторату РС наводе да је републичка еколошка инспекција лани извршила 768 контрола код електроенергетских, термоенергетских и индустријских објеката, хидроелектрана, каменолома и депонија, те да су у око 30 одсто случајева утврђени пропусти. Због тога је субјектима изречено 60 управних мјера за отклањање неправилности и новчане казне у укупном износу од 40.000 КМ.

Најчешћи пропусти

Најчешћи пропусти односили су се на непоштовање услова из еколошке дозволе, попут непровођења редовног мониторинга ваздуха, воде и буке.

- Законом су прописане казне од 2.000 до 20.000 КМ за правна лица, с тим да је инспектор овлаштен изрећи само најнижу законом предвиђену новчану казну - поручили у из Инспекторарта.

Додали су да су надлежности подијељене између републичке и локалних инспекција, у зависности од тога ко је издао еколошку дозволу, али да закон не прописује одређене услове за индивидуална ложишта, врсту енергента, нити је децидно прописана врста енергента коју домаћинства морају користити.

Ипак, из Инспектората наглашавају да инспекцијски надзор, ма колико важан, не може самостално ријешити проблем загађења ваздуха.

- Потребан је мултидисциплинарни приступ, од урбанистичког планирања и раздвајања индустријских зона од стамбених насеља, преко унапређења енергетске ефикасности и система даљинског гријања, до развоја јавног превоза и зелене инфраструктуре - истичу у Инспекторату.

Директор Републичког хидрометеоролошког завода Дарко Боројевић наводи да је Завод надлежан за вођење Регистра у складу са Законом о заштити животне средине, те да обавезу извјештавања имају постројења из енергетског, металског, хемијског и минералног сектора, као и постројења за управљање отпадом, производњу хране и друге дјелатности које подлијежу еколошкој дозволи.

Према подацима о издатим еколошким дозволама, током 2024. године око 600 постројења имало је дозволу издату од стране Министарства, али је годишњи извјештај за исту годину доставило свега 80 постројења, што указује на релативно низак одзив, односно да је свега свако седмо предузеће испоштовало ту обавезу.

- Завод врши процјену потпуности и досљедности достављених података, али је одговорност за њихову тачност на самом постројењу - навео је Боројевић.

Како је додао, Завод је током 2024. године информисао Републичку управу за инспекцијске послове о ниском одзиву обвезника извјештавања, наглашавајући да повећање стопе пријављивања и досљедно спровођење прописа захтијевају координисано дјеловање свих надлежних институција.

PRTR ПОРТАЛ

Из Републичког хидрометеоролошког завода истичу да се од 2023. године извјештавање врши путем веб-апликације, чиме је процес аутоматизован и унапријеђен. Појединачни подаци за 2023. и 2024. годину већ су доступни на сајту Завода, а у току је, како су најавили, и израда PRTR портала који ће омогућити јавности једноставнију претрагу и преузимање података.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.