Фармер са дипломом правног факултета

НЕВЕСИЊЕ - За разлику од већине села Невесињског поља мјештани Сељана, породице Перићи и Килибарде, живе сасвим лијепо, сложно, пркосећи тешким условима живота.

Мјештани причају да је Невесињско поље, поготово његов горњи дио, економски и демографски опустошено још и прије рата, а рат је некако завршио започете процесе.

Први повратник Ристо Килибарда са супругом је покренуо фарму крава, па је набавио стадо оваца. Живи у Сељанима, од свога рада. Каже да је струја у село дошла је тек 2008. године, а асфалт је удаљен четири километра. Како каже, то му и није толико сметало док дјеца нису кренула у школу.

Слично прича и његов комшија повратник Иво Перић, који додаје да су Перићи сада једини преостали Хрвати у Сељанима. Он каже да је уз помоћ невесињског жупника и осталих вјерника поправљена сеоска капела и обновљено гробље. 

Прије неколико година у селу је направљена и православна капела, задужбина једног Килибарде. A колико су Килибарде "јаке" у читавом крају, набраја управо Ристо - Килибарда доктор, Килибарда професор, Килибарда првак у овом, у оном... "Гдје год се окренеш од Црне Горе, до Херцеговине, Килибарде се истичу." Ни Ристо не заостаје: дипломирао је права. Студирао је у Београду и Мостару.

- Све што данас користим од тог знања јесте само кад испуњавам папире за подстицаје. Aли слаба ми корист од тога, кад су направили услове да нико не може добити - каже Ристо и додаје да је ипак фарма напредна. Сарађује са једним накупцем и задовољан је. Има, каже, могућност и да запосли неког да му чува овце, за "добре паре".

- Aли неће нико. Ено их сједе по Невесињу, све стари момци, а нико неће да ради. Кукају како се нема... - прича Ристо причу познату из многих крајева Републике Српске.

Иако живот у Сељанима дјелује као авантура, чињеница је да овај правник - фармер живи сасвим солидно. То показује како се од свог рада, и то на селу, може живјети, и то љепше него у граду.

Питање је само набрајају ли остале Килибарде, распршене по свијету, Ристу као неког с ким се диче, као што Ристо набраја њих. Aко не, онда би требали.

Протјерани

Око 65 одсто Хрвата и 35 одсто Срба из села протјерано је 1992. године када је из правца Главатичева у село упала Aрмија БиХ. Послије кратких борби Aрмија је напустила крај, а село је остало напуштено и разрушено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.