Фото: илустрација
БРИСЕЛ - Европа мора да смањи употребу антибиотика због растуће пријетње отпорности на лијекове, упозоравају здравствени радници.
Антимикробна резистенција развија се када бактерије и вируси постану отпорни на постојеће лијекове, чинећи инфекције смртоноснијим.
Прекомерна употреба антибиотика убрзава овај опасан процес, који већ сада узрокује више од 35.000 смрти годишње широм ЕУ, Исланда, Лихтенштајна и Норвешке.
Савјет ЕУ је још 2023. године позвао чланице да смање употребу антибиотика, а Европски центар за превенцију и контролу болести упозорио је у новембру да блок није испунио задате циљеве.
Подaци за 2024. годину показују да су становници ЕУ у просјеку узимали 20,3 дневне дозе антибиотика на 1000 становника, што је два одсто више у односу на ниво прије пандемије 2019. године и далеко изнад циља од 15,9 доза до 2030. године.
Потрошња антибиотика драстично се разликује од државе до државе, а подаци за 2024. показују да се распон кретао од само 9,8 дневних доза у Холандији до чак 29,9 у Грчкој.
Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести, од 2020. године потрошња антибиотика порасла је у Аустрији, Белгији, Хрватској, Естонији, Финској, Француској, Исланду, Летонији, Литванији, Луксембургу, Холандији, Норвешкој, Португалу, Словенији и Шпанији.
„Слаб напредак према циљевима ЕУ о антимикробној потрошњи наглашава потребу за јачањем напора у рјешавању непотребне и непримјерене антимикробне употребе на свим нивоима здравствене заштите“, наводи се у извјештају Центра.
Из Европског центра указују да би земље требале ажурирати дијагностичке праксе и предузети више корака за превенцију и контролу инфекција.
Борбу против антимикробне резистенције додатно отежавају ризик од прекограничног ширења отпорних патогена, те старење европског становништва, због чега је све више људи подложно инфекцијама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике