Етно-кућа пуна старог блага

ПРИЈЕДОР - Приједорчанин Радован Пекић из села Мало Паланчиште већ 30 година прикупља предмете из давне прошлости народа Поткозарја и сада се може похвалити да посједује праву малу етно-збирку.

Каже да сакупља предмете из времена предака како би омладина Поткозарја знала какви су некада били обичаји и како се живјело.

- Судбина је хтјела да се послије тешког живота послије оног рата отиснем у далеки свијет. Љубав према домовини и родном крају вратила ме под Козару, одакле је родом моја супруга Вука - прича Радован.

Прикупио је Раде експонате којима се мало ко може похвалити у ближој околини, као што су дрвена колијевка и корито у којем су се некада купале бебе, бошча, ношње, вериге...

Каже да многе предмете извлачи из заборава, чува од свакојаког пропадања и волећи их и пазећи чини их дуговјечним.

- Овакви предмети, као што је некадашња брема у којој су људи нашег краја доносили воду, натра на којој су ткале наше баке, корита, колијевка, реквизити за прање веша, стара пегла, преслица, мушка и женска народна ношња прави су уникати. Мало гдје се данас могу наћи јер су наша села празна, људи који су их користили нису међу живима, а млади то нису сачували - каже Радован и додаје да му је одувијек била жеља да на овом мјесту направи етно-центар.

Радован и Вука бораве у малој етно-кући коју је сам изградио. У њој као да је вријеме стало. Ткане простирке, стари намјештај, проткано пруће као помоћни зид и ватра у старом шпорету само су дио амбијента у којем борави ово двоје људи.

Двориште Пекића препуно је старих коњских запрега које је користио обичан сељак, али и оних за тадашњу господу, вршалица, сијачица, а ту је и тријем за чишћење жита.

- За сваку од ових ситница сам се везао и свака има своју причу - каже Пекић и показује преслице које су, како тврди, старе и по неколико вијекова и зато би највише волио све ово да стави на сигурно мјесто. Имао је и тај пех да је прије неколико година, само у једној ноћи остао без 20 дрвених кола, која су, како сазнаје, завршила на отпаду за старо гвожђе.

За његову малу етно-збирку чуо је велики број људи, па су многи  долазили да погледају ситнице које их враћају у далеку прошлост.

Пјесма

Иако га здравље већ полако издаје, Радован увијек може да запјева коју народну, уз риме само њему знане. Како и не би када је цијели животни вијек везао за културно-умјетничка друштва Поткозарја која његују обичаје и културу народа овог дијела Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.