Економисти и стоматолози на буџету родитеља

ФОЧA - Огромна већина младих у Фочи углавном живи са родитељима. Њихов профил је различит, од занатлија до високообразованих и доктора, а разлог им је заједнички, без запослења су и без новца, који су кључ осамостаљења.

Поједини су и послије рекордно завршеног факултета на буџету родитеља. Такав примјер је и двадесетседмогодишњи Дарко Дачевић, дипломирани стоматолог, који је студије завршио у року са просјеком 8,13.

- Родом сам из Чајнича, а у Фочи сам уписао стоматологију, факултет који траје пет година сам исто толико и студирао. Дипломирао сам прије двије године и од тада трагам за било каквим запослењем, али узалуд. Волонтирао сам у фочанском Дому здравља девет мјесеци, покушавао послије тога да се запослим на факултету у Фочи, али нису ме примили, рекли су ми да им не треба стоматолога - рекао је Дачевић и додао да су се његови родитељи због посла преселили у Требиње и од тада њему и сестри, која је такође дипломирала стоматологију, плаћају станарину у Фочи.

- Док студирате, логично вам је да вам родитељи помажу, али када пожурите да на вријеме дипломирате, буде вам тешко што са својом школом не можете баш ништа, а камоли да се одвојите од родитеља или њима да помогнете. Највећи проблем је што је већина људи који су послије мене завршили факултет добила посао у струци, а ја не могу - овако се Дарко свакодневно суочава са суровом реалношћу.

Многи студенти сањају да ће послије завршетка студија кроз коју годину бити своји људи. Међутим, када заврше факултет и врате се кући, схвате да су осуђени на помоћ родитеља.

- Дипломирала сам на Економском факултету у Палама и вратила се кући у Фочу. И даље сам код родитеља, они ми помажу, за све што ми треба њима морам да се обратим. Тражила сам посао на многим мјестима, чак сам неколико мјесеци волонтирала, али ништа - каже Фочанка Сања Калајџић.

Проблем са осамостаљивањем, осим незапослених, има и запослена омладина. Посао имају, примају плату, али је све то недовољно да би се одвојили од родитеља.

- Радим у државној фирми, имам солидну плату, али да бих се одвојио од родитеља, треба ми много тога. Станови су прескупи, станарине високе, тако да моја плата не би била довољна за све то. Морао бих се задуживати. Овако сам још  са родитељима, па њима мало помажем - испричао је Фочак који није желио да му објавимо име.

Само ријетким Фочацима је пошло за руком да одлуче да напусте свој град, родитељску кућу и потраже запослење у другим градовима, па и државама. Такав примјер је и Тања Вуловић, која ради у здравственом сектору у Херцег Новом.

- Завршила сам за лабораторијског техничара у Фочи, покушавала годинама да нађем запослење. Дошла сам код родбине у Херцег Нови и овдје потражила посао. Радим у својој струци већ неколико година и задовољна сам. Ко зна колико бих на посао чекала у Фочи - каже Вуловићева.

Биро

Према подацима Бироа за запошљавање у Фочи, без запослења је тренутно 235 високообразованих младих. У овогодишњем владином пројекту “Знањем до посла” њих 23-оје добило је шансу за приправнички стаж. Од тога је општина примила петоро, док су остале тражили приватни послодавци, највише у области привреде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.