Џиновски скакавци пустоше баште и ливаде на Мањачи

Бањалука - Џиновски скакавци задали су огромне бриге мјештанима бањалучке мјесне заједнице Стричићи, јер им уништавају и баште и ливаде.

Ни најстарији мјештани тог села на Мањачи не памте овакву најезду незваних гостију, којих, како кажу, у најмању руку има у милионима. Колико је ситуација озбиљна, свједочи и податак да је Раде Божић, предсједник Савјета мјесне заједнице Стричићи, узео узорке тих инсеката како би их донио у надлежне институције у Бањалуци на анализу.

Циљ је, истиче, да се утврди о којим се инсектима ради, те да се мјештанима помогне, јер не знају како да овај проблем сами ријеше.

“Прошле године примјећивали смо их само у околини школе у Локварима, с тим што су тада били ситнији и било их је доста мање. Али, ове године има већ 10 дана како су се појавили у неколико заселака. У питању су милиони јединки, ако не и милијарде”, прича Божић за “Независне”.

Рекао је да су ови инсекти примијећени на ширем подручју њихове мјесне заједнице, али и у сусједним.

“Тамане нам ливаде, неће људи имати шта покосити. Иста је ситуација и у баштама. Пустоше их. Једу кромпир, лук, пасуљ... Готово све врсте поврћа, једино зелену салату неће”, напомиње Божић.

Његову причу потврђују и остали мјештани. Не знају, кажу, ни шта их је снашло ни како да се са овим напастима обрачунају.

“Немамо се чему надати. Кромпира нећемо имати ни труна. Огромни су! Ово, људино, видио нисам. Било их је и раније, али к'о ове године никад их није било. Долазили су неки стручњаци из Бањалуке, нахватали их пуну теглу и однијели, али нам нису још јавили о чему се ради”, прича нам један мјештанин.

Бранимир Њежић, професор на Пољопривредном факултету у Бањалуци, истиче да су упознати са овим проблемом, те да су у питању такозвани зрикавци.

“Ријеч је о зрикавцима који јесу својствени за ове просторе, али нису у толикој бројности. Они се периодично јављају у повећаном броју”, појаснио је Њежић.

Истакао је да се са овом врстом инсеката јако тешко борити.

“То захтијева можда и вишегодишње истраживање. Наша идеја је да одемо горе, да извршимо интензивно узорковање и покушамо наћи неке паразите у њима, те да се покушају ти паразити умножити како би се на тај начин контролисала бројност тих инсеката”, нагласио је Њежић за “Независне”.

Како нам је потврђено из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, стручњаци Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди утврдили су да су се скакавци на Мањачи појавили масовно.

“Оваква масовна појава скакаваца је заиста занимњива с обзиром на то да се јавља циклично, сваких 10 до 12 година и то само на локалитетима гдје су остварени сви услови за пренамножавање, прије свега температура и влага”, кажу надлежни.

Занимљиво је, како је констатовано, да ни птице нису значајно утицале на смањење њихове бројности, иако су значајни непријатељи ових врста.

Струка је јасна: могућа је знатнија штета већ у овом мјесецу, јер је овим инсектима тада потребна додатна исхрана за ново полагање јаја, што у неким случајевима може изазвати и голобрст на биљкама.

Сузбијање скакаваца, стога, треба урадити док су још у стадијуму ларви. Мјере сузбијања могу бити агромеханичке, механичке, биолошке и хемијске. Ипак, хемијска средства за заштиту биља, у конкретном случају, нису препоручива јер се ради о ливадама намијењеним за сточну храну.

Мјештани, са друге стране, истичу да они сами не могу урадити ништа, те поручују да им је стрпљење на измаку. Подсјећају да се даноноћно муче како би произвели храну за себе и стоку, а сада им сав труд гутају ови инсекти. Тражиће, кажу, да им штета буде надокнађена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.