Двор: Грађани не пристају на изградњу одлагалишта радиоактивног отпада

Двор - Становници општине Двор у Хрватској и даље се противе изградњи одлагалишта радиоактивног отпада на локацији Трговска гора и не вјерују у обећање да одлагалиште неће негативно утицати на животну средину, поручено је са данашњег округлог стола о теми "Центар за збрињавање радиоактивног отпада на Трговској гори?".

Уводничари на округлом столу рекли су мјештанима да је утицај на животну средину занемарив ако су одлагалишта радиоактивног отпада изграђена према стандардима.

Професор Зденко Шимић са Факултета електротехнике и рачунарства рекао је да такво одлагалиште, према стручном мишљењу, не би било опасност за људе и околину.

Он каже да би особа која би провела два сата у непосредној близини бурета са радиоактвним отпадом била озрачена два милисилверта, за 50 часова 100 милисилверта што је граница испод које нису установљене посљедице по здравље, док је зрачење приликом прегледа рентгеном 0,3 милисилверта.

"На 200 милисилверта ризик за оболијевање од рака је за један одсто већи него у нормалним околностима", појаснио је Шимић.

Професор Желимир Вејновић са Рударско-нафтно-геолошког факултета у Загребу каже да је складиште сигуран и надзиран објекат у којем се редовно врши контрола квалитета ваздуха, о чему су подаци транспарентни.

Према његовим ријечима, одлагалишта имају низ баријера које спречавају утицај спољних фактора, те спречавају да радиоактивни материјал доспије у околину.

Жељко Грахек из Института "Руђер Бошковић" сматра да је страх од радиоактивности непотребно потенциран. "Када се помене радијација сви помисле на Хирошиму и Чернобил, а не на кориштење у медицини. Иначе, 85 одсто зрачења нам долази из природних извора, а само 15 одсто из вјештачких", рекао је он.

Бернард Ивчић, предсједник "Зелене акције" Загреб сматра да приликом одабира локације треба водити рачуна колико је то прихватљиво за животну средину, али и о друштвеном аспекту.

"Ако локална заједница не прихвата идеју, жЗелена акцијаж ће их подржати и сматрам да је најбољи начин да се грађани изјасне на референдуму", каже Ивчић.

Стручњак из београдског Института Винча Милан Орлић је, одговарајући на питање да ли је пракса да се објекти ове врсте граде у непосредној близини границе као што је случај са границом БиХ, рекао да су и Хрватска и БиХ потписнице Конвенције о прекограничном утицају и да је Хрватска прво требало да сачини сву потребну документацију, укључујући и студије.

"Кад се сва документација заврши, БиХ али и локалне заједнице са обје стране границе имају право да буду информисане о утицају. Мислим да је Хрватска мало закаснила са документацијом, а с друге стране, очито је да се локална заједница противи и прије него је упозната о детаљима студија", каже Орлић.

У жучној дискусији мјештани су рекли да је данашњи округли сто бесмислен будући да се Општинско вијеће Двора закључком противи идеји изградње одлагалишта, 2.900 грађана је потписало петицију, а у суботу је одржано и протестно окупљање.

Петар Цветановић из Двора каже да се против ове општине води "специјални рат" јер им 15 година "над главом виси питање одлагања радиоактивног отпада".

"Локална заједница се изјаснила, Општинско вијеће такође, тако да је сваки разговор даље бесмислен и представља својеврсну тортуру у медијима", рекао је он.

Цветановић сматра да је општина Двор оштећена и зато што је заобилазе инвеститори управо због најава изградње одлагалишта.

Начелник општине Двор Никола Арбутина рекао је да се трећи пут у 13 година ова локална заједница сусреће са истим проблемом.

"Након што смо обавијештени 30. марта, 2. априла сам сазвао конференцију за новинаре и изнио информацију у јавност, иницирао сам тематску сједницу Општинског вијећа и након што држава то буде затражила биће укључена и јавност. Став јавности биће и став општинске власти", поручио је Арбутина.

Становници Двора данас су поручили да питање одлагалишта на Трговској гори није стручно, већ политичко.

Они су истакли да се, углавном, баве пољопривредом, а неки од њих и сертификованом органском производњом. Уколико локална заједница буде обиљежена као одлагалиште радиоактивног отпада, без обзира на све стандарде изградње таквог објекта, они неће моћи пласирати своје производе.

Будући да је планирана локација удаљена око два и по километра од Новог Града у Републици Српској и у непосредној је близини изворишта воде у насељу Млакве, од априла је у овој општини петицију против одлагања радиоактивног отпада у Трговској гори потписало више од 5.000 становника.

Осим тога, у априлу је шест општина у сливу ријеке Уне - Нови Град, Костајница, Босанска Крупа, Бужим, Цазин и Велика Кладуша потписало заједничко писмо којим од надлежних ентитетских и БиХ институција траже хитно покретање активности с циљем заустављања изградње одлагалишта радиоактивног отпада на локацији Трговска гора у општини Двор у Хрватској.

Данашњи округли сто одржан је у организацији Удружења новинара за заштиту околине Хрватског новинарског друштва и Фонда за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране Кршко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.