Фото: Двије деценије очаја и ћутања тужилаца
Фоча - Када год чујем да се ископавају и траже убијени Срби у Сарајеву, туга и бол ме савладају јер је прошло двадесет година откако безуспјешно трагам за посмртним остацима сина Огњена који је мучен и убијен у војном затвору "Виктор Бубањ".
Овако своју потресну причу започиње Петар Чајевић, пензионер из Фоче, који ни послије двије деценије није успио да пронађе кости убијеног сина Огњена који је 1992. године одлучио да остане у Сарајеву међу, како је говорио, својим пријатељима.
- Мој син Огњен живио је и радио у Сарајеву, ишао на посао и био у свом стану на Ченгић вили све до почетка јула 1992. године. Одведен је касније у Виктор Бубањ, подметано му је све и свашта, судили му, ослобађали - прича отац Петар.
Према документацији коју Петар посједује, по Огњена је незаконито дошла војна полиција на челу са командиром Мунибом Одобашићем, званим "Кубе", јер су му отац и брат "четници из Фоче". Одвели су га прво на испитивање код ФИС-а, а затим у војни затвор Виктор Бубањ. Муниб Одобашић се одмах сутрадан уселио са својом породицом у Огњенов стан и сву имовину присвојио и опљачкао.
Петар прича да је на све начине покушавао да избави или размијени сина, али сви покушају били су узалудни.
- До тога није дошло јер су се власти БиХ оглушиле о све моје захтјеве. Срео сам 1992. године и Б. К. који је био у затвору са Огњеном. Рекао ми је да мог сина неће пустити и да га много муче. Покушао сам и путем Међународног црвеног крста у Београду да ми помогну да ми избаве сина, али ништа. Онда 1993. године добијам писмо од Огњена. Закључио сам да су га на лукав начин у Сарајеву убили, дали му 5. новембра да напише писмо, а већ 7. новембра му пресудили. Писмо су послали преко ослобођене особе из затвора која га је послије пет мјесеци уручила Огњеновом другу у Београд. Сазнао сам да ми је сина убио или организовао убиство командир затвора Рамиз Авдовић, звани Рамче кога је за командира лично поставио Алија Изетбеговић - са сузама прича отац Петар.
Петар и Огњенова жена Гордана, која са два сина данас живи у Торонту, писали су и тражили од бројних истражних органа и међународних институција да им помогну да нађу Огњенове кости.
- Гордана је писала Тужилаштву БиХ, ја сам давао исказ овој институцији, предао им сву документацију и сазнања, али ништа. Писао сам Међународном црвеном крсту у Женеву, али су ми рекли да немају никаквих информација о судбини мог сина - жали се Петар. Оца убијеног Огњена боли чињеница да се о убијању Срба у Сарајеву ћути и да се српске жртве игноришу.
- Боли и то што наша власт не чини много да се идентификују и пронађу Срби. Боли нерад наших комисија за тражење несталих, али и то што у Сарајеву никад није било парастоса са српске жртве - огорчен је Петар.
Сестра покојног Огњена Гордана Поповић каже да је послије двије деценије највише мучи што свог брата не може достојно да сахрани.
- Само да га сахраним, ништа више, ко га је убио нека живи са том чињеницом - каже Поповићева.
Кроз логор "Виктор Бубањ" је током рата прошло око 5.000 Срба, од којих су само десет одсто били војници. Просторије Суда и Тужилаштва БиХ смјештене су управо у овом некадашњем логору Рамиз Авдовић, родом из Фоче, био је командир у логору "Виктор Бубањ". Он је и послије рата наставио да ради у Централном затвору у Сарајеву као полицајац. Ухапшен је у октобру прошле године због сумње да је починио ратни злочин против цивилног становништва и у току му је суђење пред Судом БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике