Два зета Божина на "зиду смрти"

БАЊАЛУКА - Док је остатак Европе заборавио на спектакл звани "зид смрти", ова узбудљива и опасна мото-атракција и даље живи на Балкану, захваљујући двојици неустрашивих Бањалучана Зорану Милојковићу и Дражену Грбићу.

Они већ више од 30 година одржавају традицију чувеног бањалучког возача и каскадера Боже Вукадиновића, који је провео живот у борби са гравитацијом и ушао у легенду због своје неустрашивости.

"Зид смрти" је дисциплина у којој возачи мотора и аутомобила возе по унутрашњости дрвеног бурета, популарне "каце", висине шест метара и изводе акробације од којих застаје дах. Центрифугална сила и трење их држе залијепљенима за зид, омогућавајући им извођење разних трикова, укључујући вожњу без руку, стојећи на сједишту и са ногама поред њега.

Милојковић и Грбић нису само Божини насљедници, већ и зетови. Након његове смрти 2015. године наставили су овај посао из љубави и данас углавном наступају на моторијадама, сајмовима и вашарима.

- Први пут сам ушао у зид са Божом 1992. године, на новогодишњем сајму у Београду. Било је драматично и незаборавно. Од тада сам непрестано у томе. Поријеклом сам из Параћина и мој отац је такође возио у "зиду смрти", али уз Божу сам научио све вјештине и није му било премца у бившој Југославији - прича Зоран.

Вожња у зиду траје десетак до 15 минута, а брзине које достижу износе од 40 до 70 километара на час. Публика прати све са галерије на врху бурета и, према њиховим ријечима, потпуно је безбједна. Најопаснија тачка је када тројица возача возе истовремено. Данас су остала само њих двојица, али и то је више него довољно за спектакл.

Дражен се присјећа да су у дјетињству, као и сва друга дјеца, обожавали да возе бицикл, а затим су услиједили мањи и већи мотори па све до највећих. Поред мотора у "зиду смрти" користе и картинг отвореног типа. Изводе спирале и осмице, а до ситуација које су опасне по живот долази када мотор иде до самог врха зида па нагло пада до дна.

- Машине су од 1943. до 1963. године производње и већина их је била у Божином власништву. Кварови су чести, откаже дио, пукне гума, мотор склизне без икаквог разлога и нема времена за реакцију. Долази до падова са лакшим или тежим посљедицама, а било је и возача који су страдали - каже Дражен.

Једна од најтежих несрећа догодила се када је Грбићева супруга, иначе кћерка Боже Вукадиновића, током наступа задобила опекотине четвртог степена. Мотор се запалио, а бензин експлодирао.

- Задобила је опекотине до костију и 40 дана је била у животној опасности. И када се опоравила рекла је да би опет возила, али не желим да то више видим. Ипак, прати нас свуда на наступима, заједно са Божином супругом Силваном, која је и сама изводила ове акробације - додаје Дражен.

"Зид смрти" одважних Бањалучана направљен је у Италији, у специјализованој фабрици. Иронија је, каже Зоран, да је у тој истој држави данас забрањен због превеликог броја смртних случајева. Али код нас традиција живи и данас су они, како каже, једини активни извођачи овог перформанса, не само у БиХ, већ готово у цијелој Европи.

- Генерације су одрасле уз нас. Долазе нам сада родитељи с дјецом који су нас гледали прије 30 година и доносе нам старе фотографије. На вашарима смо једини који дјеци не наплаћују улаз. Аплауз и осмијеси то нам је највећа награда - поносно каже Зоран.

Додаје да су прије рата наступали од Словеније до Србије, а данас слабије иду у иностранство због компликоване папирологије. Током зиме паузирају, а вријеме користе да поправе моторе и припреме се за наредну сезону. Дијелове је све теже наћи, али срећом, Божо је за живота прикупио резерве.

- Послије његове смрти била је огромна празнина. Људи су нам сами долазили, тражили да наставимо. Тако смо основали Мото-клуб "Зид смрти Божо Вукадиновић" То је више од клуба, то је породица - истиче Дражен.

Иако овакве акробатске вожње не привлаче нове генерације, они се ипак надају да ће неко наставити.

- Наша дјеца се још премишљају. Тешко је да неко са стране уђе, то је породични посао и мораш то да волиш. Када чују колико је опасно, сви одмахну руком. Нас двојица и даље возимо и док нас здравље служи, нећемо стати - поручио је Зоран.

НИКИ ЛАУДА

Легендарни возач Божо Вукадиновић био је познат као "краљ каце", глумио је у неколико филмова као каскадер, наступао у Њемачкој на "Октоберфесту", а његове мајсторије у "зиду смрти" гледао је и троструки свјетски првак у "формули један" Ники Лауда.

- То је било на Гробнику у Хрватској, пришао је Божи, честитао му и рекао: "Ја возим формулу, али ово што ти радиш је лудост" - испричао је Зоран.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.